Дело

192 Д Е Л О Наталија: А зашто онда мени браниш, да и ја имам бар неш го СЛИЧНО томе ? (Нагне се к њему и метне му руку на раме. Нежно,. молећиво): Не буди онако неправедан, као што сам ја била... Сети се, да сам више изгубила но ти... (Сасвимузањ, дршћући, сдубоком и страсном тугом): Ја сам изгубила т е б е!... Д а Н И Л О (нагло устаје јако узбуђен и учини неколико корака. Савлађујући се): Бојим се, али нека буде, кад толико желиш. Наталија (радосно): Данило, ти мидопушташ! (Устаје брзо и пође му са пруженим рукама): Хвала ти, пријатељу, хвала! Још увек си тако добар. Д а НИ Л О (одмакне се брзо, прихвати јој једну руку и срдачно је стегне). Наталија (приметивши његов покрет посматра ra зачуђено и изненађено. Кратка, нелагодна пауза). Дан и л о (смешећи ce): Нови сарадник „Југословенске Трибуне“. Наталија: Од сутра ћу почети да долазим, је ли? Данило: Какогод хоћеш. Наталија (пружа му руку; смешећи ce): До виђења, господино уредниче! Данило: Идеш већ? Наталија (смешећи ce): Бојим се, да се не покајеш! Данило (пољуби јој руку): Онда до виђења! Дакле од сутра^ Н а т а л и ј а: Да. (Чује се код левих врата Нинино: „Извол’те! и на њима се појављује Дамњан Стојановић са Нином. Обоје се поклоне Наталији, а Дамњан и Данилу. Наталија им ћутке одговори на поздрав и одлази кроз десна врата. Данило (Дамњану): Добар дан, господине Дамњане! ИзВОл’те Само. (Одлази за Наталијом). ЧЕТВРТА ПОЈАВА. Дамњан, Нина. Н и н а : Извол те, седите. Дамњан: Захваљујем. (Седне). Која ли је ова госпођа? Нина: Не познајем је; нисам је још никад видела овде. (Седне близу њега).} Дамњан: Чудновато, да је ја не знам. Мора бити да није одавде. Нина: А зар ви све овдашње госпође познајете? Дамњан: Готово све. Знате, ја имам врло много познанстава .