Дело

ЈЕДРИЛИЦЕ БЕЗ ЈЕДРИЛА 193 Нина: Лепо изгледа, је л’ те? Дамњан: Тхе... Да је нисам видео у вашем присуству, можда би и на мене направила некакав утисак, али овако ни најмање. (Гледа је са смешењем). Н и н а: Кад ћете ви једанпут престати са тим ласкањима? Дамњан: Нису то само ласкања, варате се. Ја имам једну сасвим другу махну: што помислим то одмах и кажем... или напишем. Нина (смејући се): Онда други пут напишите. Обогатићете бар поезију. Дамњан (озбиљно): Лепо, молим вас, ја ћу одмах да се користим допуштењем. (Вади бележник и писаљку из џепа): Само МИ не’ мојте замерити. Нина: Неки нов стих? Дамњан: Кад ми друкче не допуштате... (Узима озбиљан израз и замисли се за неколико тренутака). (Кроз лева врата долазе Јовановићка и Зорка). ПЕТА ПОЈАВА. Јовановићка, Зорка, пређашњи. Д а м њ а н (меће бележник у џеп). Нина (смејући ce): Други пут. Дамњан: Написаћу код куће, па ћу вам сутра прочитати. Јовановићка: Зар сте ви сами ту? (Седне на диван). Нина: Сами. Био је и Данило, па изиђе са једном дамом. Зорка (брзо): Са једном дамом? Нина: Да, баш су одлазили кад смо ми ушли. Зорка (узнемирено): Познајем ли је ја? Да није мене тражила? Нина: Сумњам. Први пут сам је видела. Зорка (одлази до десних врата, отвори их, гледа кроз њих, па се опет враћа и седне крај матере). Дамњан (Јовановићки): Ја сам мало чешћи гост код вас, али, верујте ми, сами сте криви: нигде се не осећам тако пријатно као овде. Ето, јуче сам био у посети код породице потпуковника Петровића. Знате, није лепо што то причам, али тако је: досадни људи! Не зна се ко је досаднији: или мати, или ћерке, или отац. Ћерке хвале матер, мати хвали ћерке, а отац и матер и ћерке; и то иде непрестано. Мислио би човек богзна како лепо живе; а међутим, кад им није нико у кући свађају се као Цигани. Дело, књ. 71. 13