Дело

194 Д Е Л 0 Јовановићка: Слушали смо о њима. Дамњан: Ја одлазим код њих само због француске конверзације. Ћерке врло лепо говоре француски. (Кроз десна врата долазе Данило и Владислав). ШЕСТА ПОЈАВА. Данило, Владислав, пређашњи. Данил О (На њему се опажа промена: лице му је постало ведрије, покрети живљи, а осмех чешћи): Гле, сви сте на окупу! Добар дан ! Владислав: Добар дан! (Сви одговарају на поздрав. Владислав прилази и рукуЈе се најпре са Јовановићком, па онда са Зорком, Нином и Дамњаном). Данило: Само Милутин фали. Нина: Он је сигурно у атељеу. Данило (седајући): Седите, Владиславе. Владислав: Хвала. (Седне крај Данила). Данило: А ти, Нина, буди тако добра те нареди, да нам се донесе пиво. Н И Н а (устајући): Хоћу. Даиило: И зовни Милутина Нешто ми необично без њега. Н и н а (Дамњану): Извин те. Дамњан: Молим. (Нина одлази кроз десна врата. Јовановићка и Зорка разговарају тихо). Д а н и л о: Како ви, господине Дамњане? Како ваши стихови? Дамњан: Благодарим, добро. Спремам се за један велики посао. Данило: О, а какав? Дамњан: То је засад тајна. Д а н и л о (смешећи се): А, тако ! Владислав: Да нећете да се оставите поезије? Д а м њ а н: Ах, таман! Ја морам да певам. То ми је потребно као, на пример, дисање. Дабоме, зар се може забранити птици да лети, или ружи да цвета! 3 О Р К а (гледа туробно преда се). (Кроз десна врата улазе Нина и Милутин). СЕДМА ПОЈАВА. Милутин, пређашњи. Нина (весело): Ево га, једва сам га одвојила од његове слике. Стоји с кичицом пред њом и диви се самоме себи.