Дело

ЈЕДРИЛИЦЕ БЕЗ ЈЕДРИЛА 197 Владислав: Јесте, били су тако дрски да још туже госиодина Данила због оних написа у „Трибуни“. Данило: Нису они криви, морали су, иначе би им положаји дошли у питање. А овако су бар добили у времену — и у надању. М И Л утин (гледа непрестано Нину и Дамњана, нервозно седи на својој •столици и не обраћа пажњу на разговор). Зорка: Па шта ће бити? Данило: Не знам. Имаћу бар задовољство да их изненадим својим доказима. Они још непрестано верују да смо их лоповима назвали онако, по чувењу. Јовановићка: А шта ће суд да уради? Д а н и л о: Што му драго. Морална је победа на нашој страни. Владислав: Ја мислим да ни пресуда неће бити друкча. Зар поднети толике несумњиве доказе, па^још да суд нађе да су лопови чисти и неправедно оклеветани! Ја бих волео да видим те судије. Данило: А пријатељи? Па онда људи који су такође од •оваквог управљања Народним Фондом имали користи, и још разни други утицаји. Владислав: Знам, али ми нисмо сами. Са нама су сви поштени људи. Чак и они који се не слажу са идејама „Трибуне", симпатишу нам у овој борби и стоје на нашој страни. Сви уви'ђају да ће наша победа користити општем добру. Тек на дан суђења ће се видети, колико је велико интересовање за ову ствар. Данило: Ја имам рђаво искуство. (Смејућисе): Па онда оно неколико листова што ме стално називају Мефистом. Владислав (махне руком). Дамњан (Нини гласније): Да човек буде свој господар! То •би још и могло бити кад би нестало свих лепих и симпатичних жена. Пре не. Нина: Па о коме бисте онда певали. Дамњан: Ја то и не желим, Боже сачувај! (Галантно): И то ■само због вас. Служавка (доноси поново послужавник с пивом и саужи све редом). Данило: Е, сад да испијемо за срећно довршење Милути[нове „Светлости", и за даље напредовање његове лепе уметности. Владислав: Прима се врло радо. Данило: Уметност је срце целе земље, што рекао један шесник. Она се заједно с људима бори, радује и пати.