Дело

198 Д Е Л О Милутин (устаје. Нерасположено, нервозно): Немојте, НИСЗМ НИ: најмање данас расположен да примим такву здравицу... Шта heнам уметност, ако хоћемо искрено? Хоће ли нас направити бољима или срећнијима? Живот ће и даље бити исти овакав, нимало бољи, нимало гори Уметност — то вамје биљкаЈОднегована у стакленој градини: нежна, слаба, лепа само на изгледу — и више ништа. Па и ми што је негујемо и заливамо крвљу своје душе, шта имамо од ње? Шта нам је донела? (У све јачем узбуђењу, погледајући Нину): Сви нас гледају само као децу те бледе, некорисне биљке, па чак и они што их волимо, што радимо за њих и што стварајући мислимо само о њима! Ми волимо, али нисмо вољени. Кажем вам, нас обмањују као децу!... (Јако узбуђен одлази кроз десна врата). (Нина и Дамњан прекинули су разговор за време Милут.иновог говора. Сви су изненађени сем Владислава. Служавка је застала и гледала зачуђено Милутина,. па тек после његовог одласка наставља послуживање). Данило: Откуд сад ово? А ја сам мислио да ћу га обрадовати Јовановићка: Баш је чудан! Права фантазија! 3 О Р К а (узбуђена, на њу су јако утицале Милутинове последње речи) Зашто чудан! Ја га потпуно разумем. Дамњан: Имате право госпођо. И у моме животу има тако. тренутака, када осећам да ми све недостаје; празно ми је као да сам у пустињи, а међутим не бих умео да искажем ни једну једину жељу. Владислав: Мени изгледа да је овде ствар сасвим проста. (Погледа испод ока Нину, но она нс примећује његов поглед) А МОЖДа је човек данас и иначе био нешто нервозан и нерасположен. Данило: Можда је много радио и напрезао се, па му се још уз то ваљда нешто непријатно десило. Владислав: Нека га. Треба га оставити да се умири. Зорка (Данилу, гледајући ra право у очи): А ТИ МИ НИШТа не кажеш, да је после подне долазила некаква дама. (Дамњан и Нина настављају разговор). Данило (нелагодно): Јесте, мене је тражила. То је удова, једног председника суда из унутрашњости. Владислав: Наш колега, нови сарадник „ЈугословенскеТрибуне“. Зорка (гледа Данила упитно и чисто не верујући): Истина? Владислав: Нека необична жена, изгледа.