Дело

ЈЕДРИЛИЦЕ БЕЗ ЈЕДРИЛА 199 Данило: Да, молила ме је да је примим, а нама је и иначе потребан још један сарадник. Зор ка (узбуђена је, почиње да бива љубоморна, али се труди да се савлада. Иронично): И она ће моћи да вам користи! Моћи ће да ради на једном угледном листу као што је „Трибуна"!... Ја сумњам да верујеш у то. Зар се не сећаш, како си сам толико пута говорио о слабој интелигенцији наших жена? И сад наједанпут примаш једну за сарадника! Данило: Ово је једна доиста интелигентна жена. Док мало свикне на посао, моћи ће да нам помаже прилично. Наше су јој идеје још из раније познате. А добро и преводи са француског и немачког. Владислав (прилази прозору и гледа у двориште). Зорка (јетко): Па то је неко старо познанство!... Данило (благо): Зорка, шта значи то! Зорка: Не разумем зашто би жени једног великог чиновника било потребно да ради у новинарској редакцији! Данило: Зашто? То није нимало неразумљиво. Ваљда и жена сме да зажели да ради нешто озбиљно. Н И Н а (слуша њихов разговор). Зорка (јетко): Боље да је остала тамо у унутрашњости да чува гроб свога мужа. Сумњам, да је њу само жеља за радом вукла овамо! Д а н И Л О (слегне раменима). Зорка (нервозно): Јесте, јесте, тако је! Ако јој се баш ради, нека тражи посао који одговора жени. А овако види се само каква је. Нина: Немој тако да говориш, кад је не знаш. Требала си је само видети: одмах се види да је нека отмена и образована жена. Зорка (нервозно): Па шта је с тим? Д а Н И Л О (устаје и хода по соби). Нина: Значи, да није онаква као што мислиш, и онда не треба да је осуђујеш што хоће да ради. То јој може само да служи за похвалу. Зорка (нагло, нервозно и љутито): А што ти онда тако нешто не радиш, кад ти се то толико допада, него си скрстила руке и обесила се нама о врат! Нина (увређено): Зорка! Зорка: Зар ниси? Ето, свршила си учитељску школу, па