Дело

ЈЕДРИЛИЦЕ БЕЗ ЈЕДРИЛА 203Нина: То he увек бити. Милутин: Неће. Ја се надам да ћу ускоро угледати зору. Само ме ти воли. Нина: Зора... Можда ћемо је тек заједно доживети. Милутин (наставља са заносом): Волим! Та реч, којој се ћифте смеју, а лажљивци злоупотребљују, треба да буде наш живот! Нина: Ако нам овде иде рђаво, отићи ћемо у свет, пробићемо се. За једнога уметника не сме да постоје границе. Ја верујем да ћеш ти стварати велика дела. Милутин: И ја верујем... Али ипак... отићи... куда?... како?... Тај сурови живот! (Ухвати је за руке): Не остављај ме, чекај још... Ја верујем у боље дане; они морају доћи. Нина: А зар ми ниси сам толико пута говорио: како ћемо ићи свуда, како је великоме човеку цео свет његова земља и како се ти не бојиш, да ћемо пропасти? Милутин: Не бојим се ја пропасти. Ја се више плашим онога живота, што нас чека, ако останемо као већина људи: у средини, између успеха и пораза. Нина (нежно, милујући га по коси): Баш си на сваком кораку неозбиљан! Милутин (нагиње се сасвимкњој): Нећеш ме оставити, је ли? Ја сам још од малена навикао на нежности и љубав... А сад их имам само код тебе. Ти то не можеш да учиниш; ти ме волиш. Нина: Зато и хоћу да смо већ једном заједно... (Чује се дует виолине и флауте у једној нежној, чежњивој романси). Милутин: Музика. Нина: То је код наших суседа. Милутин: Да отворим прозор... (Прилази прозору позади и отвара га, те се свирка боље чује). Виолина И флаута. (Нагнесекрозпрозор. — Пауза) Како је чудно напољу! Опојно, млако вече... (У собу струји снажнн мирис расцветале липе). У даљини се светли пруга црвеног, ватреног неба — као да сагорева нагомилана чежња једног оваквог вечера... (Ирилази Нини). Осећаш ли, како липа мирише? (Седнепоново крај ње). Нина: Чисто опија... Милутин: Као љубав... (Загрли јс једном руком, а другом је милује по коси. Узбуђено): Како СИ лепа! (Хоће да је пољуби у уста). Нина (отимајући ce): Не, немој... (Пружа му руку да је пољуби). Милутин (страсно): Хоћу уста... дај!... дај!... (Онасе не бранивише и он наслони своја уста на њена и жудно их љуби и пије. Страсно): Нина.. СИЛНО те волим!... (Грли је све снажније).