Дело

КРОЗ живот 27 — али колико њему још треба да се њој приближи^ Он је приметио да је постао скрупулознији у бирању средстава, да није негледуш обећавао, да је био искренији према људима. Задобио је јак утицај отворености и искрености, па их почео ценити, и покушао и сам, спочетка ваљада и несвесно, да се покаже отворен и искрен. И било је тренутака, у којима као да је са свим заборавио на своју задобивену природу, када је говорио сасвим од срца, када му ниједна задња намера није кроз мисли пролазила и речи задржавала, — и он је онда, и ако је осећао да нема од тога никакве користи, и сам осећао радости и видео, да је и у другх изазива, а то се опет враћало и још више његову радост појачавало. Али код Милице постигнути успех имао је сасвим супротни утицај на њега. Старо се самопоуздање његово сместа вратило, и он, који је толико страховао, истога је тренутка, када је чуо Миличину одлуку, рекао себи да друкчије није ни могло бити. Милица је истина остала за њ на истој висини, само што сада није више видео ону разлику између ње и себе. Он се брзо почео враћати у своју једном већ стечену природу, — у току његових мисли Милица је још непрестано представљала врло јаку струју, али нити је та струја сад била једина, нити је јако потискивала остале, које се сад поново јавише да јој може бити и врате мило за драго. Зато се Давид и осмехнуо, кад је дошао до кладе и сетио се оне узбуне душе своје од пре месец дана. Он се морао сам себи насмејати, кад се сетио оног Давида. Али је место жудње настало имање, чуства су била умирена и сталожена зато је и могао сад хладно размишљати. „Проста ствар, свако мора проћи једном кроз ту школу; ти је ниси прошао у раној младости, зато ти је сад теже пала. Али и тај си испит положио, сад на даљи посао“. И паде му на памет да је и његова љубав и веридба посао као и сваки други. А у сваки се посао нешто улаже, негде новац, негде труд, негде — чуство. Разлика је дакле у томе, што је у овај посао чуство уложено. Али се на свршеним пословима не треба задржавати, ма које врсте били према унесеном улогу, то је просто губљење времена. Треба даље ићи и гледати шта је сад на реду. А даљи посао, што је био на реду, било је венчање, које је хтео да се што скорије изврши. Ни Давид ни Милица нису марили за много параде, стога су и хтели да се „без