Дело

П Е С М Е 33 Једна суза лепа, као осмех бајке, Као цвет од сребра у заспалој коси; Моја суза тешка, као сандук мајке, Као младост коју крст до крста носи, Из умрлог јада У дубину пада. Једна снага снова, из дугих шапата, Из очију, звезда и говора струне; Моја снага cpehe, која ми је дата Као накит бола, као украс круне, С љубављу сиротом Залази животом. Једна жеђ животз, у мраку страдања, И душу, и срце, и спокојство упи; Моја жеђ лепоте, смисао надања, Место старих звезда млада тела купи, Тела млада, нова, У место покрова. Један дух предања, део мога бића, Сваку моју мис'о и страст сваку мучи; Дух моје судбине, кб песма открића, На свакоме месту о свемиру учи: Носи моје дане На крило нирване. D i s. С О Н Е Т и. I Тихо се, дивно вече спушта миром, Вечерњи сјај се с предметима слива; По небу сунце просу крв кондиром, Кроз који златан пламен одсјаива. Румени зраци кротко лете широм, По белој води, преко плавих њива; У црном грању букти ватра жива, Док анђб ноћи, благ, прилази с лиром .. Дело, књ. 71. 3