Дело

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 473 на то пристала и влади г. Пашића дато је овлашћење да распусти Скупштину и путем нових избора да пита народ да ли одобрава политику радикалне странке или не. Тако се покушај самосталаца да дође на владу. свршио неуспехом. Сад су самосталци приступили новој једној акцији, стварању изборног опозиционог блока, те најновије творевине самосталне радикалне странке, која потпуно одговара политичком менталитету самосталаца и њиховим деструктивним особинама. Самосталци као да немају воље да иду на изборе онако како је у реду, већ покушавају специјалним изборним аранжманом да изиграју Устав и Изборни Закон, који зајемчавају странци са релативном већином бирача извесну апсолутну већину у парламенту. Устав је сасвим разложно ублажио пропорционални систем бирања, не допуштајући апсолутно представништво мањине, с обзиром на познату чињеницу, да је мањина обично подељена на више различних група, са разним идејамаи разним програмима, и да отуда мањина има фактички много слабији значај, но што се на први поглед узима, према броју гласача. Самосталци, народњаци и напредњаци могу укупно имати више гласача него радикали, али између њих нема никаква јединства: самосталци представљају један политички правац, народњаци други, а напредњаци трећи. Раздељене те три странке никад се не појављују као целина и зато Устав, привилегисањем странке са највећим бројем гласача, омогућава ојачање већине те странке у парламенту. Та одредба Устава српског може бити одобравана или осуђивана, али она постоји и ваља је поштовати. Самосталци пак изборним блоком хоће да обиђу Устав и Изборни Закон и тако онемогуће радикалној странци да се користи привилегијама, на које има права по Уставу. У место да изилазе на изборе као три одвојене странке, пошто то у ствари и јесу, самосталци, народњаци и напредњаци су закључили споразум по коме ће на изборе изићи заједнички, као целина, са заједничким листама. Против таквог споразума, кад би он имао какву позитивну садржину, нико не би могао, са гледишта општег, ништа замерити. Ако се самосталци, народњаци и напредњаци сложе у једном заједничком програму, ако изилазе пред народ са истим идејама о спољној или унутарњој политици, такво груписање могло би чак бити корисно. Земља би добила енглески систем двеју партија, који систем у парламантарним земљама најбоље успева. Теориски говорећи, заједница између самосталаца, народњака и напредњака, ако би се оличавала у