Дело

472 Д Е Л 0 рачи, да ли одобравају такву политику или не. И о том захтеву опозиције влада је у Енглеској водила рачуна и цео спор износила пред народ, пред бираче, да они пресуде. Тако и захтев опозиције у Србији, да се иде на изборе, ма да се не оснива ни на каквом правном овлашћењу, није необичан. Али самосталци, који говоре у име опозиције, нису се зауставили на томе. Они сад траже, не у опште да се врше избори, него да опозиција врши изборе, да опозиција пита народ, да ли радикали уживају народно поверење! Овај захтев је у најмању руку чудноват и необичан. Истина, код питања о изборима самостални радикали имају особене теорије. Тако су њини прваци у неколико махова тражили неку специјалну „изборну владу", неку „неутралну владум, која не би изишла пред народ ни с каквим програмом, већ која би имала да се постара о правилном пребројавању, колико која странка има присталица у земљи. Оваке „изборне владе“ у земљама са парламентарним режимом су права бесмислица и самосталци су врло добро урадили што су се ове теорије благовремено ослободили. Приликом последње министарске кризе, кад су од Круне питани за мишљење, самосталци нису тражили „изборну“ владу, као што се види из коминикеа који је објављен у „Одјеку“ о току разговора самосталских; првака са Круном. Кад су самосталци тражили да се иде на изборе и кад је влада г. Пашића учинила Круни предлог да се распусти Скупштина и изврше нови избори, Круна је, користећи се својим правом, позвала представнике опозиције да чује њихово мишљење. Ако су самосталци уверени били да су радикали изгубили већину у народу, они су просто могли да саветују Круни да пристане на нове изборе. На тим изборима самосталцима би, који тврде да радикали немају већину, била дата прилика да потуку радикале и народна воља и народно поверење довело би их на владу. Јер, као што је познато, Круна даје, у парламентарним земљама, своје поверење оним људима за које зна да имају народно поверење, или за које бар има разлога веровати, да им је народ у већини наклоњен. Али самосталци, изгледа, нису били сигурни у народно поверење; они нису волели тај непосредни пуг, кроз народ за народ, већ су замолили за Крунино поверење, надајући се да тим начином дођу и до народног поверења. Другим речима самосталци су предлагали Круни да чини експерименте, оно што Круна у парламентарним земљама баш треба да избегава да чини. Круна није