Дело

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 479 стоје отворене и друге могућности; да би на истоку навела жилаве Русе да јој врате парче Бесарабије. Да ће Русија бити готова на тај уступак (једне њој непотребне земље) ја сам још за време првог балканског рата на овом месту истицао као вероватноћу. У међувремену је она помогла Румунима да добију давно жељену границу и да се попну на ранг прве балканске силе. Тај добитак без руског пристанка није се могао постићи. Где лежи од тога доба румунски животни интерес? У савезу са Аустроугарском остала би Румунија увек наковањ, никада не би била чекић; не би могли никад мислити на повратак Бесарабије нити на затварање Босфора. Морала би између непријатељских Словена и у националном погледу до слепила саможивих Мађара крцкати суви хлеб беде. Одрећи се пуног искоришћења поморског промета преко Костанце и (што је главно) пута ка Великој Румунији, која би из Буковине, из Сибенбиргена, Баната и других мађарских комитата добила прираштај од скоро 150.000 км. са седам милиона становника. (Ове цифре, још веће, садрже румунске читанке и објашњења уз географске карте, на којима се чини разлика између Roumanie HbrenRoumanie asservie). Са Русијом може се она о затварању Црног Мора и отварању Дарданела (најпре само за трговачку флоту) лако споразумети. Струје интереса обеју држава улазе ту у исто корито. Ако Цар да својој кћери као мираз једно парче од југоисточног ребра Бесарабије, он ће и за Влахе бити одтада не само глава православне цркве, већ и сведоброчини полубог. Одбије ли он то (Бесарабија је још од 1812, кад је Букурешким Миром одвојена од Молдавије, припадала Русији све до 1856), или ако се план о удаји Цареве кћери поквари, ипак може Царева воља у Албанији, или још пре у пољима, што их је недавно Сазанов, у друштву са Браћаном, разгледао, богату накнаду наћи. Краљ Карол је остарио (не само по годинама, јер иначе не би се залагао за свога свастића Вида, који је постао немогућим); али, и да је у пуној младачкој снази, не би успео да самовољном народу на Доњем Дунаву наметне избор судбеног пута. Он је у осталом дошао до сазнања да се неоспорено право на удео у турском наслеђу може реалисати само у споразуму са Русијом, или после пропасти Русије. Зато, драги пријатељи из Хабзбурговог Царства, оканите се те идеје, да уводним • чланцима доказујете Румунима, да они и према Русима, који их достојанствено третирају, треба да окрену јежеве бодље. Румуни су „1е peuple le plus francise du monde", врло лукави. Од времена Б>курешког Мира не могу се они ни ласкањем ни прет-