Дело

480 Д Е Л О њама разуверити. „Од савеза са Аустријом немамо се ничему надати; као чланови тог савеза имамо се за све бојати од Руса и њихових другова. У савезу са Русијом немамо да се плашимо ни Беча, Пеште, Београда, Атине, Софије, а много чему из хабзбуршке територије да се надамо. Пред избором између Бесарабије и аустроугарске земље, не оклевамо ми ни тренутка, јер геније нашег народа пружа руке ка Европи, а не ка степама на Истоку. А сваки добитак, искупљен мржњом наступајућег Словенства, значио би сигурно пресецање нашег националног живота; припремио би унапред нашем сну о великој сили смртну пресуду".1 Максимилијан Харден. Б Е Л Е Ш К Е КЊИЖЕВНОСТ. Државно-грађанско васпитање од Ф. В. Ферстера, превео Д-р В. Бакић, 8° стр. 21Београд, 1914. Цена 3 дин. Књига којој наслов овде исписујемо и на њу мислимо свратити пажњу наших читалаца, врло је значајна и један важан добитак за нашу политичку литературу. У њој познати писац nejaror Ферстер расправља питања политичке педагогије, васпитања грађанина за државу, тако лепо, тако поучно и тако савременом науком н широком политичком праксом у најнапреднијнх народа поткрепљеним излагањем, да је права сласт књигу ову читати. Она је добро дошла и политичару од заната, и државном чиновнику, и војнику, и учитељу. и наропном посланику и свакоме који има посла с народом, с војницима, с грађанима па и с децом. Ту he наћи многу предрасуду ошинуту, многу погрешку истакнуту и пребачену, mhoim уобичајени педагошки начин и принцип осуђен, као што ће с друге стране ваћи истакнуте и примерима поткрепљене нове педагошке принципе, нарочито развијене и одомаћене у Енглеској и Америци. Ми се не желимо овде дуже задржавати на садржини ове лепе и значајне књиге. Бојимо се да тако не укратимо или ослабимо задовољство које ће читалац имати читајући је. Ми овде само желимо обратити пажњу читалаца на њу да је узму, прочитају и размишљају што више о питањима која је писац у њој расправљао и на која и Немцима својим пажњу свраћа. критикујући и многе њихове политичке навике и многе њихове политичке погледе. По где-где, али врло ретко, наћи ће читалац у књизи и по нешто с чим се неће моћи са свим сложити. Али то је, као што рекосмо, и ретко, и мало, и за саму суштину правилнога схватања политичкога васпитања, васпитања грађана за државу, без већег значаја. Превод је добар и преводилац заслужује хвалу за лепо урађени посао. 1 Превео Dr. Л. М. „Die Z u k u п f t*. № 40 o i 4. јула (п. н.) 1914 год. ВЛАСННК АЦА М. СТАНОЈЕВИЋ уредници Dr. ДРАГОЉУБ М ПАВЛОВИЋ и Dr. ЛАЗАР МАРКОВИЋ Штаммарија „Доситије ОбрадовиИ- Димитрија ГавридовиБа (пређе А. М. Станојевића) (Кнегиње Љубице улица бр. 6)