Дело

ЈЕДРИЛИЦЕ БЕЗ ЈЕДРИЛА 49 Милутин (ухвати је за руку. Весело, с осеИањем): Нина! (Обаспејој руку пољупцима). Нина (милујући га по коси): Баш си дете! Милутин (држећи је за руку): Ходи, сагни се, xohy да ти кажем нешто. Нина (сагне се, љубопитљиво): Шта ? Милутин (страсно): Ја те сваког дана све силније волим! (Пољуби је у уста). Нина (подиже брзо главу. Смешећи ce): Не, НИСу МИ потребни докази. Милутин: Је ли, кад својим радом будем обезбедио живот и ми будемо заједно, хоћеш ли ме много волети? Нина: Још колико! Милутин: Како ће то бити дивно! Наш ће живот тада бити леп као лепа слика. Кроз годину, две, па ће наш опстанак бити осигуран. Нина: А да ли ће твоја љубав трајати дотле? Милутин: Да ли ће трајати! (Страсно): Па ја не могу без тебе, као што не бих могао без ваздуха и без своје кичице... Кад се сетим само, како ми живот изгледаше раније: чинио ми се као нешто незрело, као нешто недовршено, као рад каквог полутана или каква обична и празна творевина. Осећао сам, како се лагано испуњавам неким леденим дахом, који мрзне срце и кочи мисао... А сад, ја силно хоћу да живим, и то неким новим, необичним животом! Хтео бих заједно с тобом у неку далеку земљу, или на неко од оних дивних острва, као што је била сунчана Китера старих богова, где се само љубило и сневало... Ја све више увиђам, да у љубави треба тражити смисао живота. Нина: Јесте, само у њој. Милутин: Сећаш ли се, кад је прошле године била сликарска изложба, како су моје слике привлачиле пажњу. Сви су говорили о мени као о једном снажном таленту... Нина (прекида га. Смејући ce): Па о томе си ми толико пута говорио и читао из новина! Милутин: То ти онако напомињем. Хтео сам само да ти кажем, како су то биле омање сличице, које нисам радио баш с довољно студије, па су ипак постигле приличан успех. Замисли онда какав ће тек успех бити са овом великом сликом „Светлост“, чију сам симболичну идеју узео из бесмртног Платона. Слушај Дело, књ. 71. 4