Дело

ЈЕДРИЛИЦЕ БЕЗ ЈЕДРИЛА 53 Хајде седи. (Благо): Зар не видиш да сваког дана радим све више? Зашто то одмах тако рђаво разумеш? Зорка (спуштајући се на столицу близу писаћег стола): Мени није потребно да разумем, ја осећам. Како си ме раније волео! Твој поглед, твој осмех, само једна твоја реч — све је то казивало љубав. А данас тога више и нема. Кад сам крај тебе ти си повучен, ћутљив и готово срдит. Тебе можда чак и мучи моје присуство. Данило (устајући оц стола, нелагодно): Зорка, шта то говориш! Ти си у заблуди, то је обмана. Зорка: Не, бол никад није обмана, а то мене силно боли! Када дуже мислим о томе, глава почиње да ми се врти и мени изгледа као да губим тле под ногама и падам у неку мрачну бездан. Данило: Ти си болешљива и нервозна, живци су ти растројени и отуда је све то, веруј ми. Између првих дана нашега брака и данашњих мора да има неке разлике, то је сасвим природно. У прво су време муж и жена само љубавници, а доцније постају пријатељи, другови, па, ако хоћеш, и сапатници. И ту се онда губе оне прве лепе нежности, које успомена још више украшава, но зато настаје поверење и оданост. Зорка: Али између нас нема ни тога, и ако те ја исто онако волим као у наше прве дане. Ти се сада туђиш од мене. Данило: Опет то! Зорка: Ти више ниси задовољан крај мене. Ја ти нисам више оно што сам раније била. Данило: Не, то HHje... Зорка (прекидајући ra): Јесте, не говори. Ту речи ништа не казују. (Устаје, прилази му и хвата га за руку). Ти не умеш да лажеш, ниси ме никад слагао. Ти то не можеш ни данас да учиниш, ја ТО знам. (Не скида очи с његовог лица). Погледај ме... (Подрхтавајући): Не ВОЛИШ ме више, признај, признај! (Гледа га с напрегнутом пажњом право у очи). Д а Н И Л О (гледао је дотле нелагодно преда се. После краће паузе, сажаљиво):Зорка, слушај... Зорка (пусти му руку. Болно, готово с јауком): Ето, ИСТИНЗ је... (Клоне на столицу). Данило (благо): Ја сам те раније доиста волео. Можда те још волим... ја не знам... Али ипак нешто стоји између нас. Можда сам ја крив, а можда сам се у теби преварио, или, ко .зна... (Мрачно): Можда се никад нисмо истински ни волели.