Дијалектика природе

коју су од тада са тако сјајним успехом разрадили научници свих земаља а нама остаје само да проучимо основне појмове којима данас оперише ова теорија. Ти су појмови „сила" или „енергнја" и .пР а А • Напред је веђ. показано, да новије, данас ве+н скоро од свих прихва-Нено гледиште разуме под енергијом репулзију, док Хелмхолц речи сила у првом реду изражава атракцију. Могло би се (ћомислити да је све ово формална, небитна разлика, пошто се атракција и репулзија у васиони компензирају, и да је према томе свеједно која Ф.е се страна односа узети за позитивну а која за негатквну; као што је по себи свеједно да ли се од једне тачке на некој линији позитивне апсцисе броје улево или удесно. Међутим то апсолутно није тако. Овде се наиме пре свега не ради о универзуму, него о појавама које се дешавају на земљи и условљене су тачно одређеним положајем земље у сунчевом систему и доложајем сунчевог система у васиони Али наш сунчев систем одаје свакога тренутка енормне количине кретања у васиону, и то кретања потпуно одређеног квалитета: сунчеву топлоту, тојест репулзију. А сама наша земља живи једино благодареФи сунчевој топлоти и са своје стране на крају крајева зрачи примљену сунчеву топлоту такође у васионски простор, пошто је ту топлоту преобратила у друге облике кретања. На тај начин дакле добила је атракција у сунчевом систему а нарочито на земљи знатну превагу иад репулзијом. Без дозраченог репулзионог кретања које нам сунце зрачи морало би ишчезнути свако кретање на земљи. Када би се сутра сунце охладило остала би, при иначе истим приликама, атракција на земљи оно што је данас. Неки камен од 100 килограма тежио би и пре тога и после тога

свему осталом други Мајеров рад из 1845 надмашнвао је овај спис Мајер је још 1842 доказао .неразорљивост силе‘ и о .односима између различитих физичких процеса' 1845рекаоса свога новог гледишта много геиијалније ствари него Хелмхолц 1847.

44

Фридрих Енгелс, Дијапектика природе