Дијалектика природе

100 килограма на месту где лежи. Али кретање, како маса тако и молекула и атома дошло би према нашем схватању у неко апсолутно мировањеЈасно је дакле: за процесе који се дешавају на садашњој земљи никако није свеједно да ли атракцију или репулзију схватимо као активну страну кретања, дакле као „силу" или „енергију”. На данашњој земљи напротив атракција је већ својом одлучном |Превагом над репулзијом постала потпуно пасивна; за сва активна кретања благодаримо двођењу репулзије од сунца. И отуда је новија школа потпуно у праву са гледишта земаљских процеса па чак и са гледишта целог сунчевог система кад енергију схвата као репулзију иако је и она нејасна у питању суштине кретања. Израз „енергија" никако не изражава тачно целу појаву кретања, јер он обухвата само Једну њену страну, обухвата акцију али не и реакцију. Он даје повода да се помисли, да је „енергија" нешто изван материје, нешто што је у њу унесено. Но у сваком случају треба га претпоставити изразу „сила". Сви признају (од Хегела до Хелмхолца) да је појам силе позајмљен од активности човечјег организма у својој околини- Ми говоримо о мишићноЈ сили, о дижућој сили руке, о поскочној сили ноге, о желудачној и цревној сили варења, о осећајној сили нерава, о жљезданоЈ сили лучења итд. Другим речима, да би уштедили навођење стварног узрока једне промене коју је проузроковала нека функциЈа нашег организма подме-ћемо фиктивни узрок који одговара промени и називамо га сила. Ову удобну методу преносимо затим на спољашњи свет и тако проналазимо онолико сила колико има различитих појава. У овом наивном стадијуму налазила се јестаственица (изузимајуКи можда небеску и земаљску механику) још у Хегелово доба и Хегел је с пуним правом наЈпадао тадашњи манир наименовања сила (навести одговарајуКе место). Исто тако на другом

45

Осковни облкци кретан>а