Дијалектика природе

стор- Даље: „И хемиске силе морале су већ постојати спремне да дејствују; али пошто ове силе могу да ступе у дејство тек при најтешњем додиру разнородних маса, морало Је наступити згушњавање пре него што Је њихово дејство почело." Ако ми као Хелмхолц горе схватимо ове хемиске силе као силе афинитета, дакле као привлачне, онда морамо и овде рећи да целокупна сума свих хемиских сила привлачење постоји још несмањена у садашњем сунчевом систему. Али Хелмхолц на истоЈ страни наводи резултат свога рачунања „да постоји само још отприлике Један 454 део првобитне механичке силе као такве", наиме у сунчевом систему. Како да се ово усклади? Привлачна сила, уопште као и хемиска, још постоји неокрњена у сунчевом систему. Неки други поуздан извор силе Хелмхолц не наводи. Додуше, према Хелмхолцу, његове силе извршиле су нечувен рад. Али се тиме они нису ни повећале ни смањиле- За сваки молекул у сунчевом систему као и за сам сунчев систем може се рећи оно што је горе речено о часовниковом тегу: „Нити је тег изгубио тежу нити му је она смањена". За све хемиске елементе вреди оно што вреди и за угљеник и кисеоник које смо раније испитали: целокупна маса свакога елемента још увек је одржана и још, да је „целокупна сила афинитета онако снажна као што је раниЈе била." Па шта смо онда изгубили? И каква је „сила" онда извршила енормни рад који је 453 пута већи од рада који сунчев систем, по Хелмхолцовом рачуну, може још да врши? На то нам Хелмхолц не даје одговор. Али даље он каже: „Да ли је постојала Још нека резерва силе у облику топлоте, ми не знамо." Извините. Топлота је репулсивна „сила" дакле дејствује у правцу који је супротан правцу теже и правцу хемиског афинитета, она је минус ако се тежа и афинитет обележе са плус. Ако Је Хелмхолц дакле своју првобитну резерву силе саставио из општег привлачења и хемиског привлачења, онда би се морала резерва

49

Оо(овни облици кретања