Дијалектика природе

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ*)

Као и топлота, само на други начин, електрицитет је свуда присутан. Не дешава се скоро ни једна промена на земљи а да је не прати нека електрична појава. Кад се испарава вода, кад гори пламен, кад се додирују два разна метала или дза различита загрејана метала или гвожђе и раствор итд. увек се ту поред видљивих физичких или хемиских процеса врше и електрични процеси. Што тачније испитујемо најразноврсније природне појаве утолико више наилазимо ту на трагове електрицитета. Али упркос ове његове присутности свуда, поред чињенице да се електрицитет скоро пола века све више ставља у индустриску службу човека, он је онај облиЈС кретања о чијој суштини још влада највећа нејасност. Проналазак галванске струје извршен је око 25 година доцније од проналаска кисеоника а имао је за науку о електрицитету најмање онолики значај колики је значај имао проналазак кисеоника за хемију. Па ипак, колика је разлика још и данас између обе те научне области. нарочито Делтоновом атомских тежина у хемији ред, релативна сигурност постигнутих резултата, систематски, скоро планплански напад на још неосвојен предео, сличан правилном опседању неке тврђаве. У науци о електри-

*) Чињенице употребљене у овом поглављу узете су пре" тежно из Видмановог дела Већге уош (ЈаТташатиз игк! ЕТекћго2 ВДе 1п 3 Аћћ, 2 У Шћиге од 15 јуна 1882 указује се на ово аћтјгаћје IгеаУве тгћ!сћ т Ив вћаре, ггј{ћ е&сћгов&Исз аћћећ, ггШ? ће ћће дгеаћевћ ехрегјтепћа! ћгеаИзе оп еlесћгlсНу т ехгз&пое. 1 )

значајно дело, које је у новом издању, са прилогом о електростатици, најзначајније од постојећих експерименталних дела кз електрицитета.