Доситеј Обрадовић у Хопову

Приступ - 5

тати из главе своје идејале; „прва топлота кпустињаштву и к пећинама почела се у њему хладити,“ У Темишвару је много имао прилике да посматра калуђере и наше и стране. Видео је, да се сви старају за ствари овога света: купе милостињу, броје новце, пазаре и купују, на добрих коњих или се возе или јашу.

__ Један доживљај му је дало прилику да опет мисли о калуђерству. У кући у којој је био дућан његова мајстора била је једном гозба. У повећем друштву на гозби био је и темишварски епископ Георгије Поповић. Повела се реч о монаштву. По приказивању Доситејеву у „Животу и прикључени-

јима“, епископ је у суђењу о црквеним стварима био

веома либералан човек. Не може бити сумње, да је Доситеј у говор епископов о монаштву уплео, зацело не свесно, и своје мисли, које је имао у глави онда, кад је своје дело писао. Од целога приказа гозбе и говора на њој одговараће стварности толико, да су се сви, и епископ и гости, у томе слагали. да су савремени монаси далеко заостали иза својега првобитнога задатка и одређења, и да су особито просјачењем већ свима додијали. Калуђери сами без прошње не могу живети; како је калуђер, мора бити просјак, вељаше епископ. Човек би волео видети Татарина него калуђера, рекао је један од гостију. Џала је у друштву и та опора реч, да су Светогорци највеће арамије на свету. који просе за манастир а што напросе, себи задрже. Епископ је особито устао на лажне монахе, који су само по ношњи и имену калуђери. а по владању и раду су гори од других људи.

"Шегрт Димитрије слушао је, протекцијом домаће чељади, из прикрајка. Оваке изјаве о калуђерству и калуђерима, из уста такога човека, морале су оставити на њему дубок утисак. Почео је боље разумевати и речи својега тетка. ЈЛочео се после тога мењати и заборављати своја „прва мудрованија и намеренија .“