Доситеј Обрадовић у Хопову

4 Доситеј Обрадовић у Хопову

ПН

Овако је прву прилику употребио и побегао 6 дечанским игуманом Исаијем. Чуо беше од њега, да у „турској земљи“ има планина, пештера и пустиња где жив човек пе долази. Али је тетак стигао бегунца у манастиру Сенђурђу. Кад се Дечанац почео бранити од жестока напаствовања распаљенога тетка Николе, онда је Димитрије чуо праву истину о калуђерима у „турској земљи“. На своју голему жалост, сазнао је, да о: светињи нема ни говора, него се калуђери скитају од села до села. просећи милостињу, да би могли зајазити Турке. На тај начин су тако дошли у омразу с народом, да се свако клони калуђера као курјака, јер свако зна, да ће ограпсати, ако калуђера сретне. А у пустињама египатским и арапским, где су први монаси живели, сад се ни име Христово пе спомиње, него у њима живе турски пустињаци и дервиши.

Али није ни ова лекција помогла. Димитрија је одсад држао не само запос него и тврдоглавство и упорност. Све сметње које су се испречивале пред. њим на путу к светитељетву осећао је он, као сви верски Фанатици, као искушења, која му се шаљу, да се покаже његова чврстина.

Идејал тетка Николе беше, да од својега посинка начини свештеника. Али кад је видео, куда се зане“ сени младић захукао, и да због тога сваку прилику гледа да кудгод утече, морао се, тешка орла, одрећи своје жеље. Хватио се сад одлучније мере. Пре је уживао кад је видео, да Димитрије радо чита књиге, сад је вртео главом и уздисао: „Е мој синко, сад ја видим, да би боље било, да ти те књиге ниби чптао“.

У судбпни Димитријевој се догоди значајан обр". Тетак га одведе у Темишвар по да га у радњу једпом канпамаџији. Надао се, да ће га туђинство и туђ хлеб палечити од настраних мисли. Заиста, Чињатше се, да је лек добро погођеп. У повој средини “у којој се о свему више мисто пего о светињиштву, непостшитву и монаштву почео је Димитрије изме-