Друштво за експлоатисање патриотизма код народа на Балканском полуострву

24

скога митрополита '! Јер зна се извесно да покрет за оснивање Егзархије није изазван антагонизмом између Бугара и Грка, већ антагонизмом између Словенства и Јелинства, пошто је патријаршија била представљена поглаварима црквеним, који су били људи крајње необравовани, сурови, грамжљиви и покварени; онаки кавви су билиин у Србији до почетка овога века. Осем тога патријаршија је све више и више почела истицати се не као орган велике хришћансве цркве, која недрима својим ваља да обухвати све народе и све језике, него је постала слепо. оруђе Панјелинизма. Покрет паћ за оснивањем егзархије тек је доцније, вештачвим путем, дошао до тога да се назове бугарским. У томе је се у оно време могло успети још лавше већ и тим, што су и сами Руси, не познавајући етнографске одношаје у Македонији, прекрштавање покрета словенског у бугарски потпомагали. ( овоме има и један нов са свим свеж доказ. По што се увидело да назив: „бугарски егзарх“ некако не приличи стању ствари, јер је исеључив и не може да обухвати све словенско становништво у Македонији. Теодосије, егзархиски владика у Скопљу, наредио је да се у црквама при помену егзарха не помиње „бугарски“ већ „славенски“ егзарх; тако исто да се чини и при помену имена самога владике Теодосија. Црквени политичари бугарсњи у Македонији имали су овим чином намеру, да начином, којим су један део македонских Словена по установљењу