Дубровачка трилогија

НА ТАРАЦИ 138

ИДА

приближила јој се

А што је она учинила7

ГОСПОЂА МАРЕ

освијестила се, ухитила главу Идину и пољубила је тихо.

Исто, што и ти, — и учинила је добро.

ИЛА загрливши је жарко, пак с дубоким уздахом

Ах!... тете, да знаш!... Бићу сад и ја хрид — су мало вријеса. (Ставља клобук и узима торбицу, у коју спрема писмо с таволина.) Ах!... а сад брзо!... "да кажемо мајци моју срећу! (дражесно) Да знаш!... купила, сам јој вечерицу — ма какву !... Биће права феста...

ТОСПОЂА МАРЕ сјетно

Како си весела!...

ИДА облачећи рукавице, радосно И те како!... Вјеруј ми, тете, — ово ти је

благослов оне моје спромашице...

ГОСПОЂА МАРЕ

јадним гласом, као горе

Па зато си ми дошла 2... (Диже се и хвата се Иде) А зашто ми нијеси ништа рекла прије... ко зна!... могли смо...

ИДА дражесно милујући бијеле праме

Тете!... тете!... а зашто смо још задње владике 2... (полако, полушаљиво, али сузе су све скупљене у грлу) Промисли... 850 фиорина на годиште!... (још тише) Нешто суза мање — а кадгод мало јухе више)!..