Дубровачка трилогија

НА ТАРАЦИ 135

ГОСПОЂА МАРЕ узбуђена

Ослободи Боже!... Нека их Вица прими!... Ето им тараце и ђардина, па нека махнитају, колико хоће. Ја ћу се пђапђфо затворит у капелицу. И тако имам смолит моје розарије ...

ВИЦА трчи из скалице од ђардина, сва, запијехана, најеђена А што сам вам рекла2!... пуста „фуреста-

рија“!...

ГОСПОЂА МАРЕ смијешком Вица моја, дивертишкај се ти! — У празној кући госпари они (отварајући врата од капелице), а у капелици госпођа ја! —

ИДА која је гледала доље низ парапет Сви!... ап сотр]е1!2 ха! ха!... сће фтр1 (Пољубила је хитро госпођу Мару) Ево ти, тете, онијех> што су све заборавили. Зато — (клањајући се у смијеху једној п другој) — адио и — бјеж (оде трчући кроз камару)! ГОСПОЂА МАРЕ у капелици на прагу; смијешећи се Вица моја! — адио пи — бјеж!... (Лупне вратима и затвори се изнутра кључем. Чује се, како шкрипи кључаница).

ВИЦА која је у једу и чуду гледала сад једну, пак другу А ја... с њима 2!... (Чује се ближе и глазба и жамор) Како не!... Вопазега и — бјеж!... (Трчући

оде кроз собу на десну. Позорница остаде празна. Сунце се скрило.) . БАРУНИЦА ЛИДИЈА

висока, тамне бујне косе, великих, сивих очију; усне одвише прљене; претанка струка. Обучена је у елегантни љетни тенис-костим. Иде великим ритмичким корацима. Прати је