Еволуција радничког питања
7
сталим земљама се дешава обрнуто: странци су мајстори и надзорници, а домаћа радна снага служи за све обичне и тешке телесне послове. Радничка класа, на први поглед јединствена и једноставна, ни из далека није дошла до оне унутрашње кохезије коју желе социјалистички теоретичари. И ако се сви боре против заједничког класног непријатеља, капиталистичке буржоазије, међу разним деловима радничке класе постоје велике поделе, неједнакости и супротности, услед којих често долази у питање и сам успех њихове борбе. Главна слабост раднога народа, говорио је Анатол Франс, јесте што је многобројан, па га је тешко окупити и сложити: капиталиста је мало, и за час се сложе како ће бранити тврђаву у којој се налазе, и на коју узалуд јуришају голоруке и безбројне масе. Те масе, видели смо, нису ни једнаке ни сложне. У доба кризе, међу радницима завлада право утркивање, ко ће се понудити јевтиније и пристати на горе услове рада.
2. Проширење радничке класе на ниже
У почетку индустриске ере, и капиталисти су се утркивали ко ће продавати јевтиније. Али убрзо је наступила реакција. Место да се боре до истребљења, они су почели да се споразумевају: картели, трустови, синдикати, концерни и други облици капиталистичке сарадње јесу плодови те реакције. Зар се неће нешто слично десити међу радницима? Хоће ли они вечито убијати цену једни другима и надметати се у напрезању и у беди? Маркс - Енгелсов Манифест од 1847. завршавао се речима: „Пролетери. саију земаља, уједините се!‘ј Је ли то био само позив да се пређе преко националних разлика и створи раднички међународни савез (Интернационала), или је то значило нешто више; да и међу разним врстама радника исте земље, које толике поделе често доводе у сукоб и међусобну борбу, треба да се оствари споразум, и да се образује једна и јединствена радничка класа у целом свету? Еволуција је, рекосмо, ишла у три правца: радничка класа се проширила на доње, па затим на горње категорије најамника, да најзад постави цео свој друштвени програм и идеал. Врховни догађај 19 века је можда то што су се у томе периоду прости, неквалификовани радници попели на један виши степен. Мало по мало они улазе у ред правих радника, организујући се и борећи се заједно са квалификованима, којн најзад увиђају да су им интереси истоветни. То није ишло ни лако ни брзо. Дуго времена је требало док су се натски и индустриски радници, који располажу стручном спремом, помирили са мишљу да су у суштшфК ф исто што и она безбројна и безимена маса печалбара, ка и полусељака, који се вуку по пијацама као стародрсј^иш^: \М ;