Еволуција радничког питања

8

робови. У Енглеској и у Америци, још и данас се прави разлика између квалификованих фкШеФ) и неквалификованих ипзкШеф), поготову кад су ови странци или људи жуте или црне коже. У Француској се јасно издвајају огггаегз од гаашецутез. који се употребљавају само за грубе телесне послове; на грађевинама, у рудницима, у пристаништима, за земљане радове, и т. д. Први закони у корнст радника важили су само за квалификоване; они су водили прве штрајкове и борбе са послодавцима; они су-образовали прве синдикате и кооперативе. На неквалификоване су гледали као на нижу врсту људи, отприлике као што се данас гледа на стоку. Фабрике су често биле расуте, далеко од градова, уз какво налазиште руде, какав каменолом, шуму или воду. Ту су обично радили сељаци из околине, без спреме, у сталној везн са селом, гладнн хлеба н жедни ма и најмање зараде. Прелазећи често са посла на посао, они нису могли уживати законску заштиту, нити су се могли удружити у какав стручни савез. Неписмени и прости, они се нису умели одупирати захтевпма послодаваца, и нехотнце су конкурисали способнијим радницима. То је натерало ове да се више забаве том врстом најамника, да их како тако групишу по савезима, и уведу у радничку класну борбу. То је процес који и до данас ни нз далека није завршен. Слично је са пољопривредним радницпма. Варошки раднички покрет дуго о њнма није водно никаква рачуна, сматрајући их као свет друге врсте. Све док није била спроведена аграрна реформа, пољопривредног радннштва није било: сељаци су били кметови или слободни поседницн. Кад је пак нзвршена сегрегацнја, те је земља подељена између сељака и властеле, сви онн који су остали без земље или су је током времена изгубили, морали су ићи у најамни рад, на велики посед или у индустрију, или су узимали земљу у обраду на део (наполица, трећнна, н т. д.). У колико је аграрна реформа извршена мање радикално, у толико је већи број сељака морао да иде у најам. Са напредовањем машинизма у пољопривреди, нарочито у житарским пределима, све већи број сељака је морао да ради код другога. Они се у многоме разликују од варошких радника. Њихов рад је претежно сезонски: то им олакшава положај, ако су на стану и на храни код послодавца, али га отежава ако ннсу. Послови су разноврсни, и обављају се већином по лепом времену, на ваздуху и на светлости: нема, дакле многих незгода фабричкога рада, ни за жене и децу, ни за људе. Али, с др_уге стране, они живе изван градова, изван културе, без додира су са људима, и упућени су на мали број послодаваца. Однос између послрдаваца и радника много је патриархалнији, услед остатка феудалног уређења у обичајима и наравима. Отуда је разумљиво што су пољопривредни радннци врло остали без нкакве везе са радницима из варошн.