Еволуција радничког питања
9
Тек пред крај 19 века, социјалистичка и синдикална пропаганда продрла је на село, и јавио се први покрет међу „радницима земље“. Код нас, кретање међу пољопривред. радницима дошло је тек почетком 20 века и то у пречанским крајевима (Хрватска, Славонија и Војводина), под утицајем сличног покрета у Мађарској. Највише успеха је тај покрет имао у Италији, Немачкој и Јужној Француској. Законска заштита ових људи неупоредиво је заостала, ма да су у многим земљама предузете извесне мере у њихову корист.уТако је питање о примени 8-часовног радног времена на њих још увек спорно, премда Међунар. Биро Рада хоће и на њих да прошири Вашингтонску конвенцију о томе. У истом раздобљу, на степен радника који се законски штите, организују и боре, попеле су се још неке ниже категорије најамног особља: келнери, послуга, покућари, служитељи, служавке. Дуго времена, ти послови су сматрани као понижавајући. Њих су у старо доба радили робови, у Средњем Веку домаћи кметови или служинчад, а сада се њима баве обично рђави и неспособни млади људи и пропали занатлије или радници. За разлику од правих најамних радника, нарочито индустриских, они раде изоловано, појединачно, а не у већим групама, и не по једном плану, и према подели рада: отуда већа самовоља послодавчева. Како станују у његовој кући, они су од послодавца зависнији у свему, и зато су мање способни да се удружују и боре. Из свих ових разлога, за њих су се морале прописати нарочите одредбе. Негде о њима постоје читави закони. Где тога нема, они су плен полициског надзора, који често удвостручава њихову експлоатацију. У Северној Америци, ове послове раде скоро искључиво црнци, или су чак људи из њих потпуно избачени: лифтови, аутоматски ресторани, механичке перионице и т. д. учинили су непотребном ову врсту радника. У другим земљама, много ће још требати да се послуга изједначи сасвим са осталим врстама радника.
3. Проширење на више
Обухватајући неквалификоване и пољопривредне раднике, мушку и женску послугу по приватним кућама, у јавним локалима и установама, радничка класа се проширавала на ниже. У истом периоду, она се проширавала и на више. У њен опсег су ушле категорије које се дуго времена нису мириле са мишљу да су и да ће остати најамници; радници у чистијим занатима, трговачки помоћници, иидустриски и банкарски намештеници, чиновници запослени код великих приватних и државних предузећа, па и прави чиновници, самоуправни и државни. Сав тај полуинтелектуални и интелектуални свет држао се дуго времена - кроз цео 19 век на страни буржоазије и капиталиста, против радника. Једни (занатски и трговачки помоћници, агенти и надзорници), очекивали су да ускоро и сами пређу у табор послодаваца или бар независних занатлија. и трго-