Еволуција радничког питања

11

отворити своју властиту радњу, о чему индустриски па ни многи занатски радници не могу сањати. Услови"од којима они раде често су тежи од оних у радионицама: Остају у радњи дуже, па и празником и недељом, стално су на ногама, обично у рђаво загрејаним локалима и на промаји. Па ипак је дуго требало док су пристали да сарађују са обичним телесним радницима и да се сматрају најамницима. Индустриски, пољопривреднн, трговачки и банкарски намештеници чине средину између помоћника и правих чиновника. Они се већ сасвим броје у господу, и тешко им је да се приближе радницима. Њихов рад је одиста скоро ж> кључиво духовне природе, обавља се индивидуално, у чистим и удобним уредима, а раздаљина између њих и послодаваца је мања него код телесних радника. Све већи развој администрације у свима привредним гранама учинио је да намештеници могу лако прелазити из струке у струку. Најзад, услед веће њихове образованости, они се лакше одупиру самовољи послодаваца. Све ово је допринело да они не осећају заједницу интереса са телесним радницима, и да у случају штрајкова редовно стају на страну послодаваца. Њихов број је међутим тако нарастао, да су почели конкурисати једнн другима, и осетили су најзад потребу да се организују и да воде борбу у савезу са радницима. Сличан је положај самоуправних и државних чиновника, који за послодавца имају не појединог капиталиста или неку компанију и акционарско друштво, већ једну јавну власт. Они су претставници и органи власти, и према свима осталим грађанима имају један виши положај. Док је тај положај био и субјективно и објективно задовољавајући, њихов однос према телесним радницима био је сасвим јасан и прост: они су господа, власт, о њима се стара држава као и они о њој. Али кад се њихово стање почело погоршавати, услед великога броја који се имао сместити, и услед јачања привредне буржоазије, или бар када се оно није поправљало онако како су расле њихове потребе, поставило се питање: могу ли се они борити за поправку свога положаја и у којим облицима је та борба допуштена. Сарадњу са радницима отежавали су ,поред њиховог сталешког осећања, још и јавно-правни прописи који су им забрањивали да се удружују или бар да преговарају са државом као једнак с једнаким. Најзад је и та препона савладана, и данас је у многим културним земљама допуштено чиновницима да се удружују у синдикате и савезе, па чак и да заједнички обустављају рад. Нарочито велике дискусије су вођене око тога да ли се право штрајка може дозволити железничарима, поштарима, полицајцима и другим службеницима од којих зависи саобраћај и јавни поредак. На врху радничке хиерархије јер, ето, таква хиерархија! налазе се разни техничари и стручњаш/ < /о/ ,