Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

4. ОД ПОСЛЕДЊЕГ ЦРНОЈЕВИЋА ДО ВЛАДИКЕ ДАНИЛА

Једини, али врло важан писац прилога за историју Црне Горе, Иларион Руварац доказује да те истраге Турака у Црној Гори или није никако ни било; или, ако је било, да она пада не у почетак ХУШ, него у другу половину ХУП века.

О тој препирци говорићемо мало даље.

Многи српски читалац који није пратио ту научну препирку, или који се уопште није ближе бавио историјеким питањима, спустиће књигу и упитати: „Какви Турци и потурице у Црној Гори! Каква борба за ослобођење и независност која би почињала тек крајем ХУП или почетком ХУШ века, кад цео свет зна да је Црна Гора једина од свију српских земаља била уточиште српске слободе од Косова па до Васкрса Орбије!“ М то је Факат који су кроз цео ХТХ век тврдили не само обични писци и новинари, него и озбиљни научници историци: од владике Василија, који је штампао прву историју Црне Горе у Москви 1754. г., па до Симе Милутиновића, Милаковића, Медаковића, Андрића, Ваплика, Деларија, Томановића и Ровинског! Ако су Срби; ако је владика Василије удешавао своју историју према циљевима своје српске пропаганде, ради које је толико пута ишао у Русију; ако су секретари владика Петра 1, Петра П и кнеза Данила ] писали црногорску историју само по ономе што су лично доживели у Црној Гори и према народном предању за најближу прошлост, а нешто и по архивској грађи на Цетињу: ако су они били пристрасни у излагању историјских факата, зар нису научници странци доказивали и доказали да је Црна Гора била слободна и независна за време свију оних векова у којима су Турци владали над целим Балканским Полуострвом осим Дубровника и Црне Горе: Зар није н. пр. Вацлик доказао: да је Црна Гора увек била у непријатељству с Турском; да није никада никоме допуштала да на њеној територији врши какву било судеку или извршну власт; да Порта никад није располагала Црном ором као с каквом државом која је постала саставни део Отоманске Империје; да Брна Гора никад није примала ниједнога Фермана из Цариграда који би се тицао ње као покрајине турске; да