Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку
ОД ПОСЛЕДЊЕГ ЦРНОЈЕВИЋА ДО ВЛАДИКЕ ДАНИЛА 5
Црна Гора није никад била заједно е Туреком, нити је е њом у друштву ратовала противу трећег; да Црна Гора никад није плаћала харача Турској, нити јој је икада било потребно чије било посредовање или гарантија према Турскоје! Једном речи: зар Вацлик није докавао да је Прна Гора увек била самостална и потпуно независна држава"! Зар то исто нису доказали: и руски научник Ровински, и црногорски државник Томановић, и немачки писац Јохан Хајнрих Сајфрид и Брлић, на које се Томановић позива! Зар то не доказује и једно место у опису Црне Горе италијанског нисца Болице 2!
Зар наш велики песник Лукијан Мушицки у својој оди „повелитељу черногорских Сербов“ не каже за Црну Гору: „идјеже јест независимост остала древња сербска царства, злата идјеже отцев свобода сином блистајет“ 2! |
Иларион Руварац, који цитира ову оду Мушицкову, наводи још многе ерпеке писце који тврде да је Црна Гора увек била слободна и независна:
1. „Јован Рајић у својој историји Бугара, Срба и _Хрвата вели за Црну Гору: „Чернаја Гора, котораја по подобију некија Республики ни Турком ни Венецијаноле непокорјајетсја, но во особ својими војводами утрављајетсја, по чему многија пакости обојим странам часто причињајет“
2. Доситеј Обрадовић, у своме писму од 5. јула 1784. бачком епископу Јосифу Шакабенти, каже о Црногорцима: „Но књигу би ко могао напунити, кад би хотео сва храбра и преславна дјела оног не многочисленог, но непобједимог и вовјеки непорабоштеног народа описати“! Али опет „Доситеј, описујући обичаје прногорске, даје им (у својим „Совјетима здраваго разума“) овај савет: „Дакле, за живога Бога, поредак уводите међу се, изберите поглавара, п дајте е5 би законе добре“.
+ „Мотепеџтта. Прилошци историји Шрне Горе“. Написао Иларион 53 пар друго издање, у Земуну; Штампарија Јована Пуља, 1899., стр.
= Пуидет, стр. 20.
8 Шаает, стр, 22.