Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

ОД ПОСЛЕДЊЕГ ЦРНОЈЕВИЋА ДО ВЛАДИКЕ ДАНИЛА 1

на- владици, који мора да мисли за све Црногорце, који мора да мисли шта ће после настати, баш и да се срећно еврши «окољ домаћих Турака. дато ево како он 04говара: „Ништа ми се немојте чудити

Што ме црне растезају мисли,

Што ми преа кипе са ужасом!

Ко на брдо ак и мало стоји,

Више види по онај под брдом.

Ја повшше нешто од вас видим.

То је срећа дала ал' несрећа!

Не бојим се од вражјега кота,

Нека га је ка на гори листа,

Но се бојим од зла домаћега.

Бијесна се браства истурчила;

Тек домаће нападнемо Турке,

Свој својега никад пуштат неће,

Разлучи се вемља на племена,

Крвава се исклати племена,

Враг ђаволу доћи у сватове

Те свијећу српску угасити!

Зло се трпи од страха горега!

Ко се топи, хвата ве за пјену !

Ова државничка брига владичина није била појамна ни рођеном брату његову, кнезу Раду, који плане те очита владици овакву вакелу:

„Што се мрчи кад ковати нећеш! Што збор купиш кад зборит не емијеш 2! Пређе си им с коца утекао;

Да Бог да им скатча на ченгеле! ЖКалиш нешто, а не знаш шта жалиш,; (С Турцма ратиш, а Турке својакаш, Домаћима тобож да е' умилиш!

А једнако, немој се варати,

Како би им запа, да те могу,

Главу би ти онај час повјекли,

Ал ти живу руке савевали!

Врана врани очи не извади.

Брат је Турчин свуд један другоме; јего цлош докле матат можеш, | А не жали ништа на свијету!

Све је поштло ђавољијем трагом; Заудара земља Мухамедом“!