Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку
190 ШЋЕПАН МАЛИ И ДУБРОВАЧКА РЕПУБЛИКА.
писао сенату млетачкоме: „Стјепанови послови све то боље успијевају, по Марку и Давиду Радановићима из Паштровића, који су му тако поуздање код Црногораца прибавили, да га сви слијепо слушају“ (биме Љубић, стр. 12—15.).
У то доба Шћепан је помоћу неког Јелисија, друга. владике Пламенца, отворио школу за децу у Ластви, у којој се учио катихизис и руски језик. Та је школа последње дело Шћепаново...
Мало раније беше утекло из Уциња неколико сужања морејских, који се спасоше у Црмницу црногор-
ску. Шћепан —- који је дотле држао за своју кућну стражу 6 Спичана или Црногораца, које је свака 3 дана мењао — сада отпусти свих 6, и узе 3 од тих
бегунаца: два да му чувају коње; а један, по имену Никола, да га служи у свему осталом, Овим Николом као да се Шћепан служио и ва тајне преговоре с пашом скадарским; а да је ових преговора било, то доказују главни провидур Динко Кондумер у своме извешћу од 14. октобра 1171. г. и Јаков да Рива (у депеши од 80. новембра 1773.), Махмуд-паши није се свидело да иде с војском против Русије. Зато је иреко Шћепана, по кадато увнемтиривао своје границе, те је тиме доказивао у Цариграду да је од највеће потребе за царство да он остане у Скадру. Изгледа да најзад: (ваљда што Шћепан није више хтео да преговара са Скадром) Махмуд-паша дође на мисао да треба убити Шћепана, и да је за то подмитио Шћепанова слугу Николу. Говорило се тада и то, да је тога слугу поткупио неки поп Мојас, назван „Пламенац“, из Црмнице; и да је тај поп помогао после Николи да побегне у Скадар паши, с којим се иог о томе беше раније сторазумео. Никола, науми да изведе ово гадно издајство управо онда када су калуђери манастира (Ов. Николе у Црмници, где је тада Шћепан становао, забављени били у пољу тргањем и скупљањем кукуруза. То се догодило у среду. 22. септембра 1713. године. Никола — ушавши после подне у Шепанову собицу, и нашавши га где спава — закоље га; и затворив врата, са својим сином и ћерком побегне у Скадар, а с њиме и сви остали Морејци