Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

Хај

ЛОВАН РАДОЊИЋ, „ГУВЕРНАДУР НАД СВОМ ЦРНОМ ГОРОМ“.

Када у Црној Гори убише Шћепана Малог — за кога Радар Дучић (у евојој монографији о Црној Тори, етр. 50.—851.) тврди да је „својом бистрином, правичношћу и енерђијом довео Црногорце ва неко вријеме у ред и послушност, стријељавши одмах у почетку своје владавине два лопова и објесивити једног Вељекрајца (само за то) што је ударио чибуком својега брата“ — онда се народ не само збунио („помутио“), племена се не само међусобно опет стадоше крвити, него су Црногорци дојадили и својим суседима, нарочито Дуб бровчанима, са којима је настало траво ратно стане, док Дубровник не посла нарочитог изасланика у Црну Гору, Њуру Андрина, „да учине се њоме мир“.

На ту поруку републике не одговара митрополит Сава, него — гувернадур Јован Радоњић, својим писмом од 10. септембра 1776. г., у коме јој одговара да и он жели мир се „њиховом државом“, и послаће неколико главара „да мир учине“. На томе писму први пут налазимо да се Радоњић потписује „губернатор над свом Црном Горољм“

Изгледа да су паметни људи у Црној Гори увиђали да је у земљи било боље за време док је владика Сава гледао само духовне послове и манастирско имање, па су после смрти Шћепанове помогли Радоњићу да узме

! : Оригинал овога писма, е још 7 писама владике Саве налази сеу Народном Музеју у Запребу. Штампао их је Иван Кукуљевић Сакцински У _ АРЕуп 2а роујез еп јисозјоуепзКки“, Кадса 11. стр. 183.—138.

185