Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

ЈОВАН РАДОЊИЋ, „ГУВЕРНАДУР НАД СВОМ ЦРНОМ ГОРОМ“ 197

под своју заштиту. Па не само да тај Француски писац ово зна, него е највећом сигурношћу тврди да се аустријска царица користила црним расположењем у коме -с6 певати ја вратила из Петрограда, па је послала „некога“ Марковића цивилном гувернеру Радоњићу, да овога увери о свом пријатељству и о својој жељи да -г Црном Гором закључи алијанцију за одбрану и напад. Радоњић је, вели, Ом о поднео готов пројекат за тај „офанзивни и дефанзивни“ савез, који је Кокел у стању одмах и да наштампа (етр. 234.—236.) ва евима тачкама „А 1Иге ритетеп! Фосшпетаје“. Те су тачке:

1.) Ко је непријатељ Аустрије, сматраће сеи као непријатељ Црне Горе.

2.) Црна Гора сачуваће своју аутономију и своју независност. Она ће сама себи постављати судове и чиновнике. -

8.) Црногорци неће плаћати никакав данак Аустрији.

4.) Ако се Турци истерају из Србије, Црна Гора добиће целу долину Зете, тврђаве: Подгорицу, Жабљак, Опуж и целу земљу на обалама Бојане од Скадарског „Језера до мора.

5.) Црногорци могу примити к себи све Србе који би то желели.

6.) Црногорци моћи ће ковати своје новце.

Т.) Гувернер, кневови и капетани имаће плату од Аустрије.

8.) Они ће издржавати одељење од три стотине аустријских војника, који ће имати да спречавају нападе 6 на Турке без разлога.

9.) Ако Аустрија ратује с Портом, у Црну Гору има Аустрија да пошље оружја и ратне муниције,

10.) Кад Аустрија закључи мир са Султаном, у преговорима за то има да се обухвати и Црна Гора.

11.) Ако Аустрија ратује с другим народима, Црногорци ће јој помоћи ако хоће. У таком случају, Црногорци ће имати своје народне официре, који бе имати плату од царевине; али црногорске трупе неће ући у састав аустријских пукова, него ће се борити по својим начинима. — — —