Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

198 ЈОВАН РАДОЊИЋ, „ГУВЕРНАДУР НАД СВОМ ЦРНОМ ГОРОМ“

И ако је у овом „пројекту“ Радоњићеву за обострани „уговор“ побројано само оно што је једино у корист једне стране уговорнице, Кокел тврди да је Ма– рија Терезија, „без икаквих тешкоћа“, ратификовала тај уговор, и црногорским главарима дала богате поклоне! Није чудо, после тако категоричног тврђења, што и Ленорман тај уговор одштампава у својој књизи (стр. 858. и 854.): само не знамо зашто не казује где га је нашао, као што чини за друге своје р!есев јив сауев где их је нашао. Међутим, самом Кокелу учинило седа је, износећи овај уговор на јавност, и сувише компромитовао Црну Гору према Русији, па хита да дода: како „овај покушај за еволуцију црногорске политикеи за приближење бечком двору није имао никаквиг последица“. Омрт Марије Терезије 1780. год. и ступање на престо ЈосиФа [| не допустише регенту Радоњићу да настави преговоре (Какве; Уговор је већ ратификован!), и о офанзивној и детанзивној алијанцији није било више никада ни речи; јер је петроградски кабинет

отворио очи, па — бојећи се да не изгуби свој утицај на: Шрну Тору — похитао је да обнови пријатељство

с њеним владиком. И не само да Докел и Ленорман овакве ствари тврде, него и Милутиновић и Ђорђе Поповић.

„К томе — вели (0. Милутиновић (етр. 110.) — и бивши тада губернатор Јован Радоњић предузео бјеше самовољно ш без ичијега договора дати и подложити Церну Гору Ћесару, за некакво зар велико награжденије и објештаније... по рашта и ходио беше у Беч“.

Ђорђе Поповић (стр. 112.—113.) каже: „Немачки ћесар Јосиф П, уједно савладар у Аустрији своје матере Марије Терезије, човек наглих одлука и веома жељан да шири моћ свога дома, поклањао је особиту пажњу српеким земљама на илирском тропољу. Аветриски ми– нистар барон Пинтер позове 1779. год. гувернадура 8доњића у Беч, да се начини као неки савез између Аустрије и Црне Горе. На жељу Марије Терезије (управо Јосифа 1) поднесе Радоњић у Споменици услове за удружење Црне Горе с Аветријом“. Овде Поповић.