Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

ЈОВАН РАДОЊИЋ, „ГУБЕРНАДУР НАД ОВОМ ЦРНОМ ГОРОМ“ 208

Било како му драго, тек овде почињу одношаји Црне Горе с још једном великом силом; а се њима се почиње компликовати оно што би се могло назвати спољном политиком Црне Горе.

Да видимо, на основу аутентичних докумената, како су отпочети и како еу вођени у почетку ти нови одношаји.

Пре свега, послат је у Беч граФ Никола Марковић из Приморја, да упита: да ли би Бесарски двор био вољан да прими неколико главара црногорских, који би хтели доћи да се поклоне царици Марији Терезији и да замоле за њену моћну заштиту Црној Гори

Дакле, Радоњић најпре сондира терен у Бечу.

Никола Марковић био је примљен и саслушан у државној канцеларији у Бечу, и 8. децембра 1111. Гг. државни канцелар кнез Кауниц Ритберг подноси о томе овакав реферат цару:

„Премилостиви царе и господару,

Пре него што поднесем евоје немеродавно мишљење о најпокорније приложеној молби и предлогу графа Николе Марковића, узимам слободу да изнесем неколика посматрања.

При дубокој увиђавности В. Величанетва, било би сасвим излишно да улазим у опширна доказивања: како, пре евију других сила, ћесарски дом има у рукама прилику да извуче највећу и најсуштаственију корист од граничара, Шрногораца и других народа, који стоје под турском влашћу, да с њима најбоље и најјевтиније умножи своју ратну снагу.

Ратне способности њихове за случај рата е Тур ском биле би не само употребљиве, него у извесној мери и неопходно потребне.

Иекуство последњег рата с Турском и сувише је доказало: да су Хунгарија и земље даље у Турској право гробље немачко („Чег Гешзећеп Котећћог“), и да се скоро сваке године морају састављати нове војске, што је расипање људске снаге и новца, и што чини да су

= Оригинал се налази у Ц. Кр. Домаћем, Дворском и Државном Ар-

живу, у актима „Мопепеото“, Фасцикула 1. Сопу. А, 101. 7—9.