Европа и Балкан : дипломатска историја балканских хришћанских држава у XVIII и XIX веку. Књ. 2, Европа и Црна Гора. Св. 1, Црна Гора између Турске, Русије и Млетака у XVIII веку

204 _ ЈОВАН РАДОЊИЋ, „ГУВЕРНАДУР НАД СВОМ ЦРНОМ ГОРОМ“

ратна предузећа —- и ако су иначе добро изведена осујећавана, Према моме скромном мишљењу, требало би да се наша војска —- ако би у будућности имала да предузима тешке маршеве и операције — састоји већим делом из граничара, Црногораца и других сличних народа, које би пре свега ваљало научити дисциплини и субординацији; јер је иначе њихово главно занимање пљачкање и пустошење, те би, без претходног дисциплиновања, у рату место користи само штету доносили.

Завести брзо ред и послушност у народу који је распуштен у слободи, изгледа да није лако, али ипак није немогућно предузети, ако се благовремено преузму довољне мере у духу тога народа („пасћ Фет (Стејзје Чег Мабоп“).

Што се самога предлога тиче, ја сам се испрва оринуо да се иза њега не крије само намера да се искамчи новаца или каква млетачка Финеса за поуздано сазнање евентуалних наших намера противу Турске. Али, пошто је Марковић са својим предлогом упућен на државну канцеларију, где је он подробно саслушан; и пошто су његови искази свестрано оцењени: нашло се да се немамо бојати никакве преваре, и да би се он могао корисно употребити код рногораца. Па ипак, по мом покорном мишљењу, не би требало одобрити његов предлог да он доведе.овамо неколико црногорских главара, те да се с њима упустимо у ближе преговоре; јер би то пало у очи, коштало би излишних трошкова, па опет не би било најподесније средство да добијемо поуздане податке. Напротив, за највишу службу било би подесније да се избере један овдашњи способан и обазрив виши официр који уме да цени људе, и коме би се придодали један или два нижа официра из инжињерије који заслужују поверење, а знају тамошњи језик; па да се ти наши официри, прерушени у трговце, пошљу заједно е графом да на лицу места приберу најтачније податке о бројном стању тога народа, способности за службу, о устројетву њетову, о правом расположењу и о свему што је потребно „знати не само односно Црне Горе, него и околних