Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

90 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈа

дотле био веома одан Русији, почео је нападати генерала Исаијева и Русе уопште и оптуживати их да с Турцима преговарају у намери да им продаду Србе.

Осем тога српске старешине добиле су биле вести из Аустрије

да је султан за неки дуг од 40 милијона гроша уступио Аустрији

Босну и Србију, да Те. је ту погодбу одобрио и-цар Наполеон и да се = спрема војска која треба да уђе у Србију. Не могући да провере ту вест они су тражили обавештења од Руса, али без успеха.) У осталом руски команданти у Влашкој ретко су кад Србе о чему извештавали, тако да су српске старешине, незнајући шта се око њих дешава, „стајали — како сами кажу — касу мраку.“ У исто време у Београд су почеле стизати вести 0 кретању турских трупа ка српским границама, нарочито према | Дрини. Свете околности, слаба помоћ коју су Руси, и поред свечаних обећања генерала Михелсона, дотле били послали у Србију и дуго ишчекивање на долазак руског представника у Београд поколебали су код српских старешина веру у помоћ Русије и у њене искрене намере према Србима.

Осем тога Родофиникин је био пореклом Грк а Грци нису били пријатни Србима, због грчких владика, који су готово увек ишли уз власт, против народа а нарочито због београдског митрополита Леонтија, који је, такође, био Грк и који је у почетку устанка био више на страни дахија. Услед тога Карађорђе је, чим је сазнао да ће Руси послати у Србију једног свог чиновника грчког порекла, писао српским депутатима у Букурешт „да му Грка не доводе“2).

Кад је Карађорђе, 18 августа, стигао из Тополе у Београд и кад је влашки бојар, Расти дошао да га, од стране Родофиникина, поздрави, он га је врло рђаво примио. „Све би вас требало исећи — рекао му је. Мени треба војска а ње не видим. Шта ми је хасна од тога што су ми га (Родофиникина упослали2 Што је он дошао 2“ На молбу чланова Савета, који су тада били у Београду, да прими лепо Родофиникина, као представника Русије, од које зависи судбина Срба, Карађорђе је попустио.

И ако је био у незгодном положају, без икаквих нових упустава, Родофиникин је ипак успео да умири и Карађорђа и остале старешине и да им поврати поверење у Русију. Он их је, пре свега, уверио да их Руси неће напустити. Обећао им је да ће писати босанском везиру да их остави на миру, док преговори о примирју не буду свршени, да ће тражити од руске команде барута и олова и да ће молити руског посланика у Бечу да од аустријске владе добије дозволу да Срби могу куповати муницију у Аустрији. Тада је Карађорђе издао заповест командантима српских трупа да обуставе борбу, али да војска остане на окупу и да буде-спремна за продужење рата, ако примирје између РУсије и Турске не буде закључено. 3)

и. 257). .2) Карађорђе срп. депутатима, 3 јула 1807: (М. Вукићевић. Исто.

п. 578).

3у Родофиникин генералу Михелсону, 17 августа 1807. (Исто. 586-8).