Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА УП ог

ЈЕ

Преговори између Руса и Турака у Слобозеји. Турци не дристају да Срби буду обухваћени примирјем. Примирје од 24 августа 1207. Незадовољство међу Србима. Србија у опасности од Турака са стране Ниша. Писмо Родофиникина Куршид паши. Српски успех на Дрини. Цар Александар поништава ратификацију примирја. Наименовање кнеза Прозоровског за главног команданта руске дунавске војске. Његови преговори с великим везиром и генералом Себастијанијем. Турска влада се обвезује' да ће Србе оставити на миру до закључка уговора о миру с Русијом.

Преговори за закључење примирја између Русије и Турске почели су 13 августа у Слобозеји, код Ђурђева. Турска је одредила за делегата Галиб ефендију, бившег министра спољних послова а Русија, тајног саветника, Лошкарева. Француски пуковник, Гијмино служио је као посредник. Делегати турски и француски дошти су у Слобозеју још крајем Јула, Руски делегат, после протеста од стране великог везира, стигао је тек 12 августа. Он је дошао скоро без упустава.

Њему су била позната само главна пачела према којима је требало преговарати. Она су била утврђена још у месецу Марту, кад се још могло веровати у могућносг закључења једног уговора о миру с Турском, посредовањем енглеског посланика у Цариграду. Тога ради граф Поцо ди Борго био је послан руској ескадри у Средоземном Мору да ступи у везу с турским адмиралом и да му саопшти да је Русија расположена за закључење мира. У упуствима, која су му дата, 19 марта, Срби нису били заборављени. _„Особити интерес, речено је у њима, који ми гајимо за тај народ, због истоветности вере и немогућности да изневеримо поверење и оданост које нам је он увек поклањао, не допуштају нам да га оставимо на милост једној влади, која је толико страшнија, у колико је слабија и расточенија и која, према томе, не уме ставити границе мржњи и гоњењу. Али, ако наи-

ђете на отпор код турских пуномоћника; ако они не буду хтели.

примити наше гледиште и ако, у исто време, будете нашли начина да спасете те јуначке Србе, трудите се да све урадите тако, како! бисмо могли очувати с тим народом везе које би нам допустиле да можемо још рачунати на њега, ако то прилике буду захтевале.1) У Мају месецу та су упуства била допуњена и промењена. „Ја сам убеђен — писао му је тада барон Будберг — да ћете ви учинити све што можете да за Србе израдите све што је могуће. Нарочито би било желети да Србија, као Влашка и Молдавија, постане кнежевина која би плаћала данак Турској, али која би остала под заштитом Русије и Енглеске, ако би било потребно. Ударите гласом на жељу нашег високог двора да Србијом управља један кнез, кога ће Срби слободно изабрати а султан потврдити. >)

И ако преговори графа Поцо ди Борго нису довели ни до каквог резултата, начела руске владе остала су иста и саветник

269) Упуства графу Поцо ди Борго, од 19 марта 1807. (Петров. Исто.

-) Исто место.