Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

"92 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Лошкарев имао је да се држи њих приликом преговора у Слобо-зеји. |

Генерал Михелсон дао му је био, такође, извесне упуте, нарочито о потреби да примирје буде проширено на Србе и да буде повучена једна демаркациона линија с њихове стране.)

Још на првој седници пуномоћника, која је одржана 13 августа, поведена је била реч о српском питању. Ваша војска, "рекао је Галиб ефендија, мора одмах напустити Србију, пошто су се Срби у више прилика показали као издајници према султану и ратовали против њега, што су заузели градове и побили турске чиновнике. Ми их не сматрамо као Влахе ни као Молдавце, неко као издајнике; они не могу бити обухваћени примирјем.

— Свуда, одговорио је Лошкарев, где се налази руска војска, примирје мора имати исту важност и исту снагу.

— Ни Његово Величанство Султан ни велики везир неће никад пристати на то. Ако буде наређено Турцима да уђу у Србију и да истребе издајнике, да ли би се ваша војска умешала у ту "борбу 2 - 7 | - =— Не могу вам рећи шта би се догодило; можете чекати док добијем одговор од својих претпостављених.

— Да ли би рат због тога био продужен 2

— Ни то вам не могу рећи, али то би било непријатно.

После тога разговора пуковник Гијмино, упитан за мишљење, рекао је да би примирје требало да обухвати и Србе. Тада је решено да пуномоћници затраже упуства од својих министара.)

Лошкарев је добио одговор од генерала Михелсона: „Потребно је — писао му је он, под утицајем генерала Исаијева да учините нешто за Србе, како бих, без срама за нас, могао повући наше трупе. Чини ми се да би требало уверити Турке да, пошто буду закључили примирје и на тој страни, могу после _ тамо радити шта хоће“.3) |

__Али турски пуномоћник је остао непрестано сасвим противан уношењуућкакве одредбе о Србима у уговор о примирју. На трећој седници поведена је понова реч о томе. Лошкарев је _ молио Галиб ефендију да изради код великог везира да турске

трупе повуче из Србије, док не буду наименовани пуномоћници за склапање уговора о миру. Турчин је одбио. Одговорио је да су „Срби бунтовници и да Русија нема никаква права да се меша у њихове ствари.“ Додао је чак да руске трупе могу, ако хоће, продужити рат у Србији, али да Турци имају намеру да казне Србе и да је у томе циљу послато у Србију 6,000 војника, под командом Исмаил бега“.%)

Под притиском генерала Исаијева, генерал Михелсон је настојавао и даље код руског пуномоћника у корист Срба. „Гле-

1) Генерал Михелсон саветнику Лошкареву, 31. јула 1807. (Исто. :268). | –

2) Лошкарев генералу Михелсену, 13. августа 1807. (Исто. 273-4).

3) Ген. Михелсон Лошкареву, 16. августа 1807. (Исто. 254).

4) Лошкарев ген. Михелсону, 20. августа 1807. (Исто. 275).