Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА УШ 93:

дајте бар, писао је о 21 августа, да примирје буде проширено на онај део Србије, где се налазе наше трупе, како би одред генерала Исаијева могао одступити без срама за наше оружје. Како бисмо могли допустити да Турци на наше очи истребљују наше савезнике2

Примирје је закључено и потписано 24 августа. Оно је гласило овако: „М. непријатељства између турске и руске војске · престају и на мору и на суву 2. уговорне стране обавезују се да ће наименовати пуномоћнике за преговоре за дефинитиван мир; | ако преговори не буду успели непријатељства се не могу наста-! вити пре 3 априла 1808 г У Руси су дужни да у року од тридесет. и пет дана од закључења примирја, повуку своју војску из Влашке, | и Молдавије, остављајући све ствари, топове и муницију, који су се ту налазили пре окупације. У исто време Турци ће повући | све своје трупе преко Дунава и оставиће само у градовима Исмајилу, Брајили и Ђурђеву гарнизоне довољне; да-их чувају. Ни Руси ни Турци не могу се мешати у управу те две провинције до доласка пуномоћника одређених за закључење дефинитивног мира М. руске лађе напустиће острво Тенедосу Јегејском Мору и друга места у Архипелагу, која су дотле била под окупацијом. руских трупа. Све ратне лађе и друге турске лађе које су за време рата пале у руке Русима, биће враћене заједно са њиховом послугом; тако исто ће се поступити и с руским лађама, које су пале у руке Турцима У. све лађе руске флотиле, које се налазе у солунском заливу или руком другом ушћу изаћиће и отпловити у своја пристаништа сви ратни заробљеници биће одмах. ослобођени и враћени и с једне и с друге стране без икаква откупа.“1)

Тако примирје није обухватило Србе. Турски пуномоћник је то енергично одбио; али је, из обзира према Русима, пристао. на крају да потпише _један „засебан „члан“: „Како, по примирју које је "данас потписано — стајало је у том члану — непријатељства треба да престану свуда, турске трупе неће, до до-, ласка пуномоћника за преговоре о миру, учинити ни један акт непријатељства у околини Видина. и Кладова где се руске) трупе налазе заједно са Србина ћ

Руски пуномоћник успео је, дакле, само да до почетка преговора о дефинитивном миру сачува један незнатан део српске границе и то баш онај који је био врло јак и који је мали број војника могао бранити од целе једне армије. Што се тиче јужне“ и западне границе, које су биле врло изложене, оне су остав-

љене потпуно отворене најезди. То је све што су Руси израдили

за своје дојучерашње савезнике,

Недељу дана по закључку примирја, 31 августа, умро је генерал Михелсон. Њега је привремено заменио генерал Мајендорф. И ако није био опуномоћен да Прва; он је потврдио,

7) Лошкарев ген. Михелсону, 26. а 1807. (Исто. 405-8). =) Исто место.