Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ЛАВА УШ 95

У исто време известио га је да је Србима препоручено да не учине ни најмањи акт непријатељства против Турака, да су Срби на то пристали и да су готови да се покоре свему, што о њима буде уговорено и молио га је да „нареди својим трупама да их за време примирја никако не нападају. !) |

Знајући какав је бес био обузео Турке против Срба руски,

представник није се надао никаквом успеху свога писма. Држао. је, напротив, да ће се велики везир користити сакупљеним тру- | пама да удари на Србе. Његов положају Београду био је опасан |

и он је хтео напустити своје место, али то није могао учинити јер је знао да га Срби не би никако пустили да иде. У нади да

ће добити упуства од свога шефа он је одлучио да остане и да |

сачека погодну прилику да Београд напусти „под каквим привидним изговором.“2)

Његове претпоставке нису се, међутим, оствариле. Турске трупе пред Нишом остале су мирне у току месеца Септембра. У Октобру опасност се понова појавила. У Београду су сазнали да је у Нишу прочитан један царски ферман, којим је био објављен „одлучан рат“ Србима и издана заповест босанском паши да у Цариград пошаље, пре Рамазана, кључеве Београда под претњом да ће иначе изгубити главу. И, одиста, турске трупе напале су, у више махова, српске положаје на Дрини, али их је одбила војска, којом су командовали прота Матеја Ненадовић и руски капетан Новокрешченов.~) Осем тога мир је завладао на тој страни захваљујући држању које је цар Александар био заузео према примирју, закљученом у Слобозеји.

Услови тога примирја изазвали су у Петрограду велико незадовољство, нарочито изостављање Срба из тога акта, 06веза да непријатељства неће почети пре 3 априла 1808 и, напослетку, повраћај Турцима лађа, које су им за време рата биле отете и које су представљале, као заставе и топови, војничке трофеје који се, ни у ком случају, не враћају. Али, кад је стигла вест да је генерал Михелсон умро и да је генерал Мајендорф, без овлашћења, одобрио примирје, цар Александар је одбио да потврди примирје без ограничења. Повлачење руских трупа из Влашке и Молдавије обустављено је и стари генерал, кнез Прозоровски наименован је- за-врховног-_команданта дунавске војске, с титулом фелдмаршала. ____

Пре него што је стигао у Молдавију нови командант известио је писмом великог везира да :ар Александар није примио одредбе примирја и да је генерал мајендорф прекорачио своја права кад их је одобрио. У исто време означио му је измене које, по царевој жељи, треба извршити у тексту примирја.) Осем тога писао је генералу Себастијанију и молио га је да се заузме код турске владе да и она пристане на жеље цареве.

1) Превод писма К. Родофиникина Куршид паши. (Исто. 125-130)) =) Петров. Исто. 1. 18-19. =) Родофиникин кнезу Прозоровском, ! новембра 1807. (Исто. 18).

4) Кнез Прозоровски Челеби-Саид М ЈОН ембра 1807. ПА розор д Мустафа паши, 7 септембр