Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

104 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Савету и успео да га Карађорђе усвоји и потпише. Тим пи смом Карађорђе је известио маршала да је, одређујући пуномоћ| нике за преговоре, мислио да ће се они тицати само „трговин| ских и граничних послова“, али да је предлог који су аустриски | пуномоћници поднели сасвим друкчије природе; да је тај предлог _ зачудио цео свет у Србији и да га не могу ни он, ни народ при | мити; да чак и кад би био примљен, то не би ништа вредело, | јер цареви руски и француски, у чијим се рукама налази судбина Срба, не би то потврдили. „Тврдо уверени — писао је он — да предлози о којима је реч нису учињени ни по вашој жељи, ни по наредби аустриског двора, него једино услед велике ревности ваших пуномоћника, који су врло одани цару и који желе да му се удворе, надамо се да вас наш одговор неће наљутити и да ћете нас ви и даље, као и досад, волети и бити наш бранилац код вашег високог двора, како бисмо могли и даље уживати његову милост и наклоност. Ми ћемо, у осталом, учинити са своје стране све да се покажемо достојни те милости.“!) Ово писмо учинило је крај преговорима. Маршал Симбшен се задовољио одговором да су Срби сами тражили да се ставе под заштиту Аустрије; затим је наредио да се затвори граница и тако је довео Србе у немогућност да набављају храну.)

Међутим, ствари у Бечу у 'мало нису узеле рђав ток. Тамошњи руски посланик, који је знао за све аустриске интриге у Србији и који је од кнеза Прозоровског био добио писма Урошевића и маршала Симбшена, показао их је графу Стадиону, министру иностраних дела и затражио од њега објашњења. Аустриски министар нашао се у великој забуни. Изјавио је да не зна ништа, да сумња у веродостојност тих писама и да је Урошевић један прост сплеткаш.“3)

Тако су сви аустриски планови изиграни, захваљујући окретности руског представника у Београду. У Бечу су се питали да ли треба радити без преговора са Србима и узети, као залогу, београдски град. Цар је тражио од графа Стадиона мишљење о тој ствари. Министар је одговорио да је противан томе плану, из обзира према Русији и Француској и да би избегао заплете. Он је био мишљења да би само у случају, кад би руске трупе покушале да се докопају Београда или Оршаве, требало решавати да ли аустриски команданти треба томе да се одупру или не, јер би Русе, ако се ту једанпут утврде, било тешко одатле отерати. То мишљење усвојио је и министарски савет. Маршал Симбшен добио је, одмах после тога, упуства | том смислу и тада су преговори са Србима прекинути.“)

|Е

Нап)'и кнеза Прозоровског да сузбије аустриски утицај у Србији. Савет против Карађорђа. Држање Русије.

) Карађорђе и Савет маршалу Симбшену, 30 маја 1808. (Србски Устанак г тд. 11.889.“

2) Петров. Исто. !1. 152.

о) Граф Стадион надвојводи Карлу, б'јуна 1808. (Веег. Исто. 209-210):

4) Надвојвода Карло Симбшену, 10 јуна 1808. (Исто. 212 и 790).