Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА пх 105

Вести о преговорима, који су били предузети у Јануару између Срба и Аустријанаца, узнемириле су биле кнеза Прозоровског. Сећајући се да је руски представник у Београду грчког порекла и да су Срби раније нарочито молили да им се не шаљу чиновници Грци,) главни командант руске војске био је склон да пореклу руског представника у Београду припише неповерење, које су Срби почели да му указују а тако исто и несугласице које су се биле јавиле у Београду.2) Он је похитао, као што је поменуто, да Карађорђу пошље суму од 6,000 дуката за куповину намирница и да му обећа да ће му дати и муниције.

Узнемирење кнеза Прозоровског није било оправдано. И поред свих напора аустриских агената, Родофиникин је изиграо њихове планове. Он је чак успео-да повећа Карађорђево поверење у Русију у толикој мери, да је вожд, једном приликом, из страха од Аустријанаца, тражио да се пошаље један руски гарнизон у Београд. Руски командант и ако је био свестан користи коју би за Русе представљала окупација Београда, одговорио је Карађорђу да не може задовољити његово тражење, „пошто Турци нису још дали никаква повода Русији да прекине примирје и поред тога што му је рок био истекао. >)

Али ова нова ревност Карађорђева према Русији онерасположила је више старешина, који су били присталице Аустрије. Међу њима су најглавнији били Младен Миловановић, саветник и Милоје Петровић, командант Београда. Они су развили пропаганду у Савету и, пошто су придобипи већину његових чланова, намислили су да се отресу Карајорђа. На челу с Младеном они су, 15 априла, отишли Родођиникину да се пожале на неспособност Карађорђеву да управља земљом, на слабост његовог карактера и на несигурност, у коју је његова мржња бацила све интелигентне људе који уживају народно поверење. Они су му још изјавили да имају намеру да се наоружају и замолили су га да размисли о мерама за спас земље од зала које понашање вожда може изазвати. Корацима, које је предузео код главних старешина и код самог Карађорђа, Родофиникин је успео да утиша ту размирицу.

Али, после неколико дана, чланови Савета понова су узбуђени Карађорђевим претњама и неколицина од њих обратила се тада кнезу Прозоровском, поновала му све своје старе жалбе и затражила да, под каквим правидалм изгозором, услола Карађорђа из Србије, да би био избегнут грађански рат.')

Кнез Прозоровски сматрао је да Карађорђе и поред свих недостатаха треба да остане на сзом положају _ „Врховаи вожд,

_ 1) Конвенција закључена између Карађорђа и пуковника Паулучија, 10 јуна 1807, (Богишић. Исто. 107-110). 2) Кнез Прозоровски графу Румјанцову, 25 јануара 1808. (Петров. Исто. П. 135). ~) Исти Карађорђу, 10 априла 1808. (Исто. 180).

аи 5 Савет кпезу Прозоровском, 7 маја 1808. (Петров. Исто 1.