Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

106 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

кога је народ изабрао — писао је он руском предстванику у Београду — очувао је својим јунаштвом и својом мудрошћу народ и земљу од пропасти; он је тиме стекао право на поштовање, уважење и захвалност својих земљака. Свака промена у облику владе, нарочито бацање у немилост једног тако славног човека, која би се десила пре закључка мира, била би врло штетна по интересе целе земље. ') Он је упутио Карађорђу једно дугачко писмо, којим му је обратио пажњу на потребу да се користи миром и да приступи унутрашњем уређењу земље и да пре свега осигура од сваке самовоље безбедност живота и имања становника. „Сазнао сам, писао му је, да има злонамерних људи који, у место да раде на одржању благостања Србије, теже да је упропасте клеветањем старешина и ширењем празних нада. Морам вам рећи да сте ви, као врховни старешина народа, дужни да спречите такве насртаје који земљу доводе у опасност. Ако то зло потраје, српски народ ће изгубити царску заштиту и Србија ће неминовно пропасти.“2)

Тако су вештина руског представника у Београду и енергија команданта руске дунавске војске уштедиле Србији велике унутрашње трзавице. Што се тиче спољашњег мира, он је зависио једино од резултата преговора који су вођени између Русије и Турске за закључење сталног уговора о-миру.

Ш.

'· Преговори између кнеза Прозоровског и великог везира. Нов покушај турске владе да преговара непосредно са Србима. Мисија митрополита Дионисија у Србији. Преговори у Голубињу (13 октобра). Посредовање Мула“паше из Видина. Неуспех преговора (Децембар 1808).

Преговори који су били започети између Русије и Турске, посредовањем Француске, а према примирју закљученом у Слобозеји, вођени су, у Паризу од краја-1807—633 изгледа на скори свршетак. И ако“ је рок примирја био истекао у Априлу, борба између Руса и Турака није обновљена.

Међутим кнез Прозоровски је сазнао, у Јуну, да се неким ферманима, који су објављени у Видину, препоручује турским тру-

_ пама да се спреме за нову борбу против Срба. Наскоро затим _извештен је да је видински паша напао и опљачкао три српска. ' села, да је све жене одвео у ропство и побио све људе.") Огор-

чен тим насртајима он је протествовао код Мустафа паше Барјактара, команданта турских трупа на Дунаву. Мустафа му није одмах одговорио, јер је био отишао са својим трупана у Цариград да изврши револуцију» против тадањег султана, у корист бившег султана, Селима. Та револуција букнула је, одиста, у Јулу. Султан Мустафа био је збачен а на'престо је доведен не Селим, кога су присталице султана Мустафе убили, него његов брат, Махмуд.

') Мсто. 146-7. · 2) Кнез Прозоровски Карађорђу, 25 маја 1808. (Дубравин. Исто 154). 3) Петров. Исто. П. 67. |

3) Исто. 78.