Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

Ш.:>.

ГЛАВА 1Х 107

Мустафа паша Барјактар постављен је за великог везира. По свршетку револуције он је кнезу Прозоровском одговорио да, према акту који је потписан у Слобозеји, примирје важи само за Србе у околини Видина и Кладова и да Турци сматрају да на другим бојиштима имају права ратовати против: Срба, без обзира на започете преговоре у Паризу. Кнез Прозоровски му је тада напоменуо да цар Александар није потврдио примирје и да се, према томе, сматра да оно и не постоји. Затим га је подсетио на толика обећања турске владе да нигде неће узнемиравати српске трупе до закључка дефинитивног мира. На крају је тражио јасно и прецизно објашњење, додајући да ће иначе сматрати да турска влада није вољна да изврши примирје и да испуни своја обећања.)

Сазнавши да Турци настављају своје војне припреме и држећи да велики везир само тражи да добије времена, командант руске војске променио је своју тактику. „ја сам вам саветовао у вашем интересу, писао је он Мустафа паши, д ништа не предузимате против Срба, пошто ће, по закључку мира њихове ствари бити уређене на пријатељски начин. Али и писма В. С. видим да ви друкчије цените пријатељски, корисан савет који сам вам дао. Исто тако поуздано знам из добивених извештаја да су фермани за продужење борбе објављени у Видину. Извештавам унапред В. С. да према томе не могу остати равнодушан и да сматрам да примирје више не важи. >) У исто време предузео је мере да изазове Турке да они повреде: примирје нападом на руске и српске трупе, да би добио изговор да може понова почети рат и спречити Турке да доврше своје припреме.3)

Одлучни тон његових писама није допуштао великом везиру да дуго размишља. Свесан турске слабости и немогући да одвоји српску ствар од руске, он је пожурио да потпуно задовољи команданта руске војске. Одговорио му је врло учтиво, чак понизно, да је с обзиром на његове захтеве одлучио да забрани турским трупама да нападају Србе, да заборави њихове грешке, очекујући да уговор о миру уреди ту ствар, као и све друге. Осем тога протестовао је против тврђења да су у Видину објављени фермани против Срба. „Далеко од тога, рекао је он, ја сам послао прецизне заповести официрима, који су одређени на та места и забранио сам им, у име владе, да изврше најмањи напад на Србе.“4)

Али како су руски услови за закључење мира — они су тра-_ жили Дунав за границу — били тешки, нарочито за једног новог султана, који је тек сео на престо, наставак рата био је

") Исто. 85.

2) Кнез Прозоровски Мустафа паши Барјактару, без датума. (Исте. 690—91). ] :

=) Кнез Прозоровски цару Александру, 9 октобра 1808. (Исте место).

4) Велики везир кнезу Прозоровском, без датума. (Исто. 142-3).