Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

2 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

и одатле с: ускоро проширили на запад и на југ до Јадранског Мора и граница старе Грчке. Они су дошли као незнабошци. Први векови њихова борављења у овој земљи, где су примили хришћанство и потпали најзад под Цариградску Цркву, протекли су у грађанским ратовима и у честој борби с Бугарском и Византијом. У почетку независни, под управом својих народних вођа (жупана), затим поданици и вазали Грка и Бугара, Срби су, тек у ХП веку, успели да се опросте туторства својих суседа. У тој борби играле су најважнију улогу области: Зета (Црна Гора), Рашка (Стара Србија) и Босна. Први жупан који је успео да групише више области и да оснује прву већу, независну државу био је рашки жупан, Стеван Немања. Та држава све се више развијала под управом Немањиних наследника, нарочито за време владе Краља Милутина (1281—1321) и Душана, познатог под именом Душан Силни (1331—1355). Душан је био склопио план за оснивање једног грчко-српског царства. Отео је поступно Маћедонију, Албанију, Епир, Акарнанију, Тесалију и све европске области, осем Тракије и Солуна. Ускоро је запретио чак и Византији. Прогласио се, 1345 г., за цара Срба и Грка, за тим је дао пећском митрополиту титулу српског патријарха и тако је одвојио српску цркву од цариградске (1346). Обнародовао је, 1349 г., свој чувени законик (Душанов Законик). Његова прерана и неочекивана смрт зауставила је развијање српске државе и обележила је почетак њеног опадања. |

Клице распадања почеле су да се јављају одмах после његове смрти. За време владе његовог сина Уроша, развиле су се сеператистичке тежње старешина. Један од њих, Вукашин Мрњавчевић, који је завладао једним делом Маћедоније, прогласио се, у Прилепу, за краља (1366); други су се угледали на његов пример, тако да је младом владаоцу остао само један мали део царевине његовога оца.

Међутим, Турци су већ били прешли у Европу и почели су претити јужним областима Српске Царевине. Краљ Вукашин и његов брат Угљеша, управник Драмске Области, спремили су се за отпор. Турска и српска војска сукобиле су се, 16 септембра 1371, на обали Марице. У тој битци погинули су и Краљ Вукашин и његов брат. Турци су однели победу и освојили су јужну Србију. У Децембру исте године умро је цар Урош, без порода. Једини од кнезова, који је остао веран Душановом сину, Лазар Грбљановић, наследио је један део његове царевине. Али, краљевска круна прешла је са Рашке на Босну, као најјачу од свих тадањих српских области. Босански бан, Твртко 1, крунисао се за краља на гробу Св. Саве, у манастиру Милешеву и прогласио своју државу за Српску Краљевину. Кнез Лазар и Краљ Твртко одупирали су се Турцима, који су продирали даље на север. Они су их, 1387 г., потукли, али две године доцније, султан Мурат ! скупио је велику војску, пошао против Лазара и улогорио се на Косову Пољу. Српски