Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

114 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

ТХ-им Александар се обавезао да ће „чувати у највећој тајноститу одредбу и почети преговорес Турском, да би на пријатељски начин добио те провинције, пошто Француска одустаје од свога посредовања“. Најпосле, оба цара су се обавезали Чл. ХМ! тим да „одрже целокупност осталих поседа Турске Царевине,не хотећи ништа да предузму сами, нити да допусте да ко други што пре-

дузме против и једног _ дела те царевине, ако они о томе–не буду претходно обавештени. “!) _

Тако је Србија и поред ранијих планова да постане незави на краљевина или да буде присаједињена Аустрији, осуђена Ерфуртском Конвенцијом да остане оно што је била — провинција Турске Царевине. |

Ји

Непосредни преговори између Русије и Турске. Цар тражи за Србију аутономију под заштитом Русије. Руски представник у Београду. Уређење српске владе. Први пројекат Устава, од 10 августа 1807. Нови пројекат, од 14 новембра 1803. Стање Србије на крају 1808. бодофиникичони предлози за утврђење руског утицаја у Србији.

Сутра дан по потпису Ерфуртске Конвенције граф Румјанцов је саопштио њен текст кнезу Прозоровском и наредио му да, одржавајући примирје и чувајући у тајности чланове конвенције, извести великог везира да је Русија готова да почне преговоре с Турском, без посредовања Француске. У исто време опуномоћио га је да закључи мир с Турском, на овој основи: 1. потврда уговора и конвенција раније закључених с Турском, осим чланова који ће бити мењани 2. присаједињење Русији Влашке, Молдавије и Бесарабије, с Дунавом као границом до језера Бабоде и Розелмије 3. уступање Ђурђијанске и Имеритије Русији 4. осигурање мира Србији, с обећањем да ће јој се дати управа која ће одговарати жељи народа, под заштитом Русије“)

Примивши те наредбе кнез Прозоровски је нашао за корисно да прибере сва обавештења о Србији која су му била потребна у будућим преговорима с Турском. Ради тога он је, 1 септемора, упутио једну тајну наредбу руском представнику у Београду и тражио његово мишљење о одредбама које би Русија имала интереса да унесе, у корист Србије, у будући уговор о миру, о границама које би требало дати земљи, о њеној трговини и политичким односима с другим државама, о данку који би морала плаћати Турској, о Уставу и унутрашњем уређењу Србије) ит.д. У исто време препоручио му је да размисли о избору српских депутата, које би требало послати у руски главни стан и који би имали да дају потребна објашњења у току преговора.“) Међутим Родофиникин је, одмах по свом доласку у Београд,

почео да се бави унутрашњим уређењем Србије. још 18 августа

1) Исто. 480—2. >

| Граф Румјанцов графу Толстоју, 16 октобра 1808. _(Пегров. Иста. 11. 08).

9 Кнез Прозоровски графу Салтикову, 28 новембра 1808. (Богишић,. Исто. 175).

4) Родофиникин кнезу Прозоровском, 14 новембра 1808. (сто 190)-