Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА Х | 3 па а -РУОКОЋИћ БОРУ еп

(45)

1807 г. одређен је био један одбор, у који су поред њега ушли његови чиновници Пизани–и–Расти, затим Карађорђе, М'маден Миловановић, два члана Савета и секретар Савета, Иван Југовић. Тај је одбор за два дана израдио једну врсту Устава, под насловом „Основанје правителњства сербскако“. Тим Уставом врховна власт је сила дата „гтравитељствујушчем Совјету „коме је председавао кнез. Савет су састављали чланови, бирани на три године, који су постојали доживотни после три узастопна“ избора. Савет је имао неограничена права у погледу земаљских финансија; он је постављао главне команданте и одлучивао о миру и рату. Кнез је имао право помиловања и одликовања. Један намесник и два саветника које је народ бирао, вршили су судску и управну власт у сваком округу. Смртну казну могао је извршити само. Савет, који је у исто време служио и као Апелациони Суд. Титуле су биле уведене за кнеза и саветнике и Савету је стављено у дужност да раздаје дипломе о племству онима који су се показали заслужни за отаџбину“)

_ "Иако је овај Устав био противан демократским традицијама српскога народа, који је одавно био изгубио појам о разлици између друштвених класа, он је само могао бити пријатан Караборђу и неким његовим присним пријатељима из Савета, пошто им је давао повлашћен положај према главним командантима, који су се дотле сматрали као господари у својим окрузима и који су били јако суревњиви на своју власт. Карађорђе је потписао тај Устав, 20 августа. Остало је још само да га одобри народни заштитник, цар Александар.

У Децембру 1807 и у Јануару 1808 скупштина старешина већала је о мерама које би трабало да предходе извршењу новог „уставног акта“ и опточела је дискусија о самомУставу а нарочито о будућем саставу Савета.2)

Међутим, руски цар, не хотећи ср да се меша у унутрашње ствари Србије, није хтео одобрити “овај пројекат и-тако је он обустављен.

Кнез Прозоровски је известио о томе Родофиникина и наредио му да изради нов устав, на широј основи. Нови нацрт Устава био је готов, 14 новембра. Његове главне одредбе биле су ове: Србији треба дати њене старе границе: реку Дрину на западу, с градом Соколом, врхове Шар—планине на југу са Скопљем, линију која полази од тога места до Софије на југо-истоку и реку Тимок према Видину. Што се тиче Ада Кала и Оршаве на Дунаву, који су такође припадали Турцима, Родофиникин је био мишљења да би било корисно придодати их Влашкој, јер би Русија, као господар тих места, могла лакше зауздати Србе. Турцима треба забранити улазак у

земљу ради трговине а Србима допустити-да-тргују по Турској,

1) Устав српске владе, од 20 августа 1808. (Исто. пПдим. В. Ву. кићевић. Исто 1. 590). :

2) Ке Мопешт, од 27 децембра 1807, од 8 фебруара и од 16 марта 1808. -