Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

132 | ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

верио команду. Они су опет оптуживали Русију, што није послала помоћ. Ово мишљење, које је ласкало народном самољубљу, превагнуло је и Карађорђе, видећи да оно преовлађује, известио је о томе Родофиникина и молио га да хитно тражи руске трупе у помоћ.1)

Међутим Турци су и. даље напредовали. Трупе Гушанца Алије освојиле су, 23 августа, Пожаревац а један одред ол 6,000 Турака заузео је, после два дана Јагодину. Обе обале Мораве пале су у руке непријатељу и пут за Београд био је отворен.

Тада је велики страх обузео пелу земљу и знатан број становника спремао се да потражи спаса на аустриском земљишту. Страх је био велики нарочито у Београду, чији је гарнизон био веома незнатан. Долазак Милоја Петровића и забрана Карађорђева да нико не сме прећи у Аустрију, није помогла.

Положај руског представника у Србији био је врло тежак. Видећи да се Турци приближују Београду и да се мржња према Русији распаљује, он је осетио да више није у безбелности. Кад га је војвода Добрњац известио, 28 августа, да је Карађорђе одредио Милоја Петровића да заузме његову резиденцију и да га са свим особљем преда Турцима и кад му је саветовао да иде из Београда, Рудофиникин се није дуго премишљао. Он је истога дана напустио Београд и прешао у Панчево, у друштву с Добрњцем и саветником Протићем.2) Услед тога мржња према Русији порасла је још више и у народу се почело веровати у њено издајство. Не губећи присебност српске старешине су похитале да организују одбрану на левој обали Мораве. Срећом Турци су се зауставили. Они су се плашили да не дођу Руси у помоћ Србима. У Септембру покушали су у два маха да пређу Мораву, али су их одреди Миленка Стојковића, Хајдук Вељка и Станоја Главаша одбили.

У том тренутку пукао је глас да су Руси потукли Гурке на Дунаву. И, донста, кнез Багратион, који је дошао на место кнеза Прозоровског (који је умро 21 августа), наредио је руским трупама да нападну Турке. Још 10 септембра генерал Ланжерон је потукао._војску_великор везира и после петнаест дана освојио град Исмаил. Због тога пораза велики везир је повукао турске трупе са западног фронта и Србија је, у Октобру, била ослобођена. ви Ј

[о п.

УМУ Незадовољство против Руса. Карађорђе тражи заштиту Наполеона 1 (18 августа 1809). Мисија капетана Вучинића у Букурешту-и у Бечу. Одговор француског амбасадора у Бечу Карађорђу (17 октобра 1809). Преговори између капетана Вучинића и пуковника Меријажа. Карађорђево писмо Наполеону, од 13 јануара 1810. Мисија капетана Вучинића у Љубљани и у Паризу (Април—Мај 1810).

ту Родофиникин кнезу Прозоровском, 15 августа 1809. (Исто. 294—295). |

2) Родофиникин кнезу Багратиону, 4 септембра 1809. (Исто. 1. 296).